Ekonomist

"102

каквог значаја ознака монете у злату у уговорима наших зајмова емитованих у Француској 2

___Француска теза, не знам да ли намерно или случајно, стала је, при решавању овога спора, на једно у основи погрешно гледиште: она, на име, аплицира на режим двојног одн. папирног важења извесне принципе који могу опстати само при режиму једног важења ; и пошав са овако погрешних премиса, она долази до закључака, који би били и тачни и логични код режима једног важења, али који су скроз нетачни

при режиму двојног одн. папирног важења.

Нека нам је дозвољено, да ово питање мало детаљније из_ ложимо.

При режиму једног важења, т. ј. у државама где постоји само једна законска монета, док је све друго само новац за поткусуривање, — меродавна је, при исплати дуга, овнака у уговору о монети у којој је зајам закључен одн. о монети у којој је плаћење уговорено.

Тако на пример, ако је у једној држави само златан новац законска монета (случај који је пре рата био у многим државама), док сребро служи само као новац за поткусуривање, а банкноте само као сурогат новца, — при исплати дуга биће меродавна ознака о монети, унета у уговор о зајму, т. ј. дужник има платити свој дуг у законској монети дакле у злату, — сем ако је у уговору иврично себи обезбедио право, да може платити дуг и у монети ва поткусуривање. У примеру који смо узели — т. ј. у земљама где је само златан новац законска монета, — дужник мора платити дуговану суму увек-у злату, – а исплата дуга у сребру или банкнотама могла би се извршити само онда, ако је у уговору иагрично наглашено, да дужник може платити дуг у сребру или у банкноти.

Сасвим друкчије стоји ствар у земљама са двојним важењем. Овде ознака о валути унета у уговор губи свој значај, из простог разлога, што она не може одузети дужнику законско право : да плати свој дуг било у једној било у другој монети, јер су и једна и друга законско средство плаћања. У таквим вемљама обично се у уговоре о зајму у новцу (новчане обавезе) ознака о монети и не уноси; а и кад се случајно унесе, она, као што рекосмо, нема никаква значаја.

Исти је случај и у државама, где су банкноте добиле принудни курс, т. ј]. постале законско средство плаћања. Декрет