Ekonomist

108

У практичној примени овако формулисани принудни куре дао би следеће резултате : француски ноданици наплаћивали би од странаца (држава, појединаца) своја потраживања у звечећем злату, док би своје дугове према странцима, обухватајући овде пи франц. државну ренту, плаћали у папирном франку.

Нећемо спорити да бл једно овако решење могло бити врло корисно по француску, али је оно штетно по све треће државе и стоји, као што се и на први поглед види, у грубој супротности с принципом правичности, — и с тога се Француска не може и не сме пзненадити, ако се ми (и све треће државе) с тим решењем не слажемо. Ми не можемо, на име пристати, да француски држављани, кад су они повериоци према нашим држављанима, пили сопетвеници наше државне ренте емитоване у франц. францима, имају бити исплаћени у злату ; а наши држављани, кад су поверпоци према французима или сопственици франц. др жавне ренте, да буду исплаћени у папирном франку.

р-т St.

ЧЛАНЦИ |

Вредност нашега извоза

Објављени су у привредној штампи податци о нашем извозу у прошлој 1926. години. Ми не располажемо још податцима о нашем увозу ва исто доба. Међутим упоређивањем извоза са увозом добија се слика тачних резултата наше спољне трговине, која сачињава главну позицију нашег биланса плаћања. Само тада биће могуће правити неке прогнозе и за стање наше валуте и ва кретање курсева.

Ипак потанко проучавање и ових података, који су сада објављени, а који се односе само на извоз, пружа нам могућност далекосежних закључака али само у другој области, која такође иптересује нашу привреду — за питање привредне кризе, у којој се сада налазимо. Да видимо прво како изгледају ови податци о извозу 1926. године у поређењу са претходном 4925. годином.