Ekonomist

115

и при крају ове периоде налазиле на истом ниво-у, и ако се може утврдити, да су се стокови злата повећавали сваке године а 2,80/. Па пошто се нормална годишња продукција, која је потребна да би се одржао стабилитет цена, одређује у 9/09/ од целокупне прикупљене златне залихе, то је јасно, да продукција треба да расте упоредо са порастом ове залихе злата.

„Ова констатација је од нарочите важности баш у садашњим приликама. Годишња светска -продукција злата знатно је мања од максимума забележеног у 1915 години и ни из близу не достиже 309/) од светске златне резерве, колико би било потребно продуцирати, ако се узме у обзир и годишњи нормални губитак у износу од 0,20/. За будуће ово треба да значи смањено подмиривање потребе, па према томе немпнован пад оплштег ниво-а цена.

„Овако недовољна продукција злата је неизбежна, ако се не нађу неки нарочито богати златни рудници. За сада (јуни 1925 године) ова опасност је одстрањена због привременог изобиља (зпрег ћшњу) злата, које је проузроковано ратом и његовим последицама. Опажа се смањена тражња злата, која је јединствена у историји златнога новца. Злато је истерано из многих европских држава и прикупљено је у Сједињеним Државама где се стога осећа да га има и сувише. Необично повећање цена била је неминовна последица овакве појаве.

„Али ово изобиље је само привремени феномен. Континенталној Европи требаће злато ради васпостављања златног стандарта. Ово кретање злата већ је одпочело и изобиље, које је почело да изазива страховање, постепено нестаје. Али још важнији је за нас будући прогрес света. Овај прогрес може да буде лаганији него што је био случај у периоди од 1850 до 1910 године, али сигурно се може тврдити да неће бити ни стагнације. А у том случају садањша продукција злата биће недовољна. Ако се не пронађе неки начин, да се ова продукција темељно промени, то ће светска привреда осетити озбиљан недостатак злата, чим буду апсорбирани услед пораста светских потреба они делови американских стокова, за поје се Ej може сматрати, да их Американци држе у реверви.'

Доносимо овај ошширни цитат због њене необичне важности. Код нас је одомаћено мишљење, да је пад светских цена искључиво последица добре жетве у прекоморским земљама и њихове повећане продукције. Мислимо, да смо показали