Ekonomist

128

погађао шумску индустрију начин обрачуна шумске таксе. Док су пре рата продајне цене биле фиксиране, у уговорима. који су иза рата обновљени изражена је шумска такса у процентима просечних продајних цена резане робе. За купљено дрво плаћа се аванс од 4-5 укупне вредности дрвета пре него оно буде извучено из шуме, а дефинитивни обрачун тек три године иза почетка обарања дрвета у шуми.

Ови услови нису предвиђали последице, које су доцније настале услед промене курса наше валуте и услед великих промена у ценама дрвета на светском пијацу. Висина ових аванса рачуната према ниским ценама дрвета у првим годинама иза рата била је и сувише малена да покрије ај- укупне вредности, која је израчуната при дефинитивном обрачуну, када су цене дрвету знатно порасле, а и динар је порасао за којих 40—509/ 0. Према томе су сва ова предузећа имала на име заостале 1|. mara тити, суме које су биле далеко веће од плаћене •/,. Тежина ситуације била је још и у томе, што су ова плаћања пала у доба. тешке кризе у шумекој индустрији.

Крај таквог стања ствари шумска индустрија у Босни под крај године 1925. тражила је ревизију уговора, (код које би се ув смањење процента таксе п неке олакшице техничке природе променио и начин плаћања аванса), као и амортизацију дугова. Министарски Савет је одбио предлог Министра Шума и Рудника за снижење таксе, али је Министарство Шума с другим олакшицама у току године 1926 знатно ублажило кризу шумске индустрије. Тако је провело валоризацију за наплату дужних свота код дефинитивног обрачуна; многим тврткама продужена је на извесно време наплата дугова, установљен је повољнији проценат за техничко дрво; доввољен је повратак сече на исто место, где је већ једанпут сечено и т. д. Те су повластице у извесним случајевима представљале велику помоћ шумској индустрији, те су внатно ублажиле кризу. Тиме је Министарство допринело велике жртве на рачун при“ хода свога буџета.

Уза сва споменута настојања за снижењем шумске таксе зна се ипак, да она није тако велик фактор. Између три фактора, који су одлучни ва рентабилитет пословања у шумској производњи, а то су тросна цена, продукциони трошкови п тажса, она је најзнатнији фактор. Тако код босанских уговора шумека такса износи само 10—149/ продајне цене. Међу трошковима