Ekonomist

132

статистици експорта не диференцира грађевно дрво на вредније храстово, на мање вредно буква и на дрво четинара. i

Месечно кретање извоза грађевног и огревног дрвета у год. 1926. показује таб. 2. Ако вредности појединих месеци упоредимо са напред споменутим кретањем лире и фр. франка, онда видимо, како су велик уплив имале ове новчанице на извоз нашег грађевног дрвета.

За првих пет месеци расте извоз и по количини и по вредности тако, да у мају са 11.764 вагона постиже кулминацију месечног извоза сви досадашњих година. Незнатно назадовање извоза у априлу има се свести на почетак пада фр. франка у месецу марту. У месецу јуну осећа се већ заједничко дејство пада лире и франка. Док пад фр. франка има уплив на извоз храстовине, пад лире дејствује на извоз меког дрвета и буковине у Италију. Беса лире и фр. франка држи извоз на ниском ступњу за цело време извозне севоне. Поправак ових новчаница од месеца септембра има мали уплив на оживљењеизвоза, нарочито храстовог дрвета, али крај сезоне онемогућује развитак послова у већим димензијама.

Из свега, што је до сада наведено, можемо извести закључак, да је ова година била у главном неповољна за све припаднике-

Таб. 1. Извоз шумских троизвода према целокупном извозу KK ПЕК ин И пи“ звлога

š Количина у Вредност у Вредност у = тонама динарима злат. динарима 1919 282.679 686,845,040 164,052.000 1920 915.186 1.820.606.055 281,613.3 1921 1,588.658 9.160,737.562 321,245.1 1922 2,213.881 3.691,166.163 259,211.1 19287. 3.025.919 8.018,843.980 477,959,8 1924 3,915.700 - 9.588.774:232 671,271.9 1925 4,398.266 8.904,589.328 782,172.7 1926 4,884.718 7.818,180.094 718,693.2: о

5 21,220.202 19,169,962.615 3.674,519.325 5