Ekonomist

383

протности узајамним попуштањем и промишљеним социалним реформама, — штрајкови и локаути су исто тако један варварски начин решавања класних сукоба, као што је рат варварски начин решавања међународних спорова, и револуција, по крилатом изразу Жореса, један варварски начин прогреса.

Али наравно, проста забрана штрајка не би била решење тога питања. У првој, а делимично и у другој половини XIX века у многим државама штрајк је био забрањен под претњом тешких казни, али свуда радничка класа, пошто није имала друга средства за одбрану својих интереса, служила се штрајком, kao ultima ratio, не обвирујући се на казне и подносећи жртве док није извојевала слободу штрајкова, као нарочито јавно право. Али горенаведени закон не само забрањује штрајкове и локауте. Затварајући ова врата он отвара друга: ствара могућност судске интервенције. Да ли је то један стваран излаз, да ли могу раденици и чиновници наћи на овом путу правичну заштиту својих интереса — На ово бе питање одговорити блиска будућност и од тога одговора ће зависити судбина. социалног опита Мусолинија. Његов закон се може јавити као просто средство борбе против радничке класе, но он може отворити једну нову етапу у историји међукласних односа.

Критичари овог закона (на пр. Њабепз у Епгоре МопуеПе Ме 415) мисле да државна арбитража у случајевима акутних социалних сукоба не може да буде беспристрасна и да ће се национални „интерес, који мора бити меродаван, идентификовати са интересима послодаваца и капиталиста, чије је благостање везано за економски развитак земље, док ће задовољење захтева раденика и чиновника довести поскупљавање производње и створити ва италианску индустрију неповољне услове у погледу конкуренције на светској пијаци.

Овај приговор није оправдан. Он Бути о томе што ће се арбитража поверити не држави но независном суду (наравно, с овог гледишта нарочито су неопортуне фашистичке мере, које ограничавају судску независност); у њему се чује одјек марксистичке доктрине да је свако правосуђе класно. У ствари то није тако и судије културних земаља су умеле да заштите правичне интересе раденика против послодаваца у колико су имали основа у закону (напр. у парницама о накнади штете, нанете раднику у току рада и т. д.). Умеће правично решавати и социалне конфликте, тумачећи савесно и саобравно закону