Ekonomist

391

Ето шта је све г. Шарон за кратког свога бављења у Бугарској стигао да прикупи. Само сређивање ових података захтевало је бар онолико времена колико је г. Шарон у Бугарској провео. Ми наравно, и поред најбоље воље и одавања поште г. Шарону у погледу његових способности за овакве ствари, не можемо веровати, да је он стигао све ове податке и да провери. То материјално није било могуће. Међутим, г. Шарон, врло ретко се позива на бугарски извор. У свему осталом добија се, утисак као да је г Шарон сам податке тражио по Бугарској.

По уобичајеној пракси, Савет Друштва Народа упутио је своме Финансиском Комитету целу ову ствар на расматрање и давање мишљења, који је и поднео извештај на дан 9. јуна 1926. год. Извештај овај црпи аргументацију и податке из раније наведеног извештаја г. Шарона, као и из прикупљених података од стране гг. Тилија и пуковника Џроктера који су за рачун Међународног Бироа Рада ишли у Бугарску и тамо прикупили податке о избеглицама и условима рада. Друга обавештења дали су г. Буров, бугарски Министар Иностраних Дела и г. Асен Иванов гувернер бугарске Народне Банке. Извештај је необично повољан за Бугарску, ту је оптимистичких предвиђања, а нарочито му разлози ва овакво становиште заслужују сваку пажњу.

»Жомитет је, каже се задовољан великом користи коју би престављао смештај избеглица; а) умањујући тешкоће унутрашње политике, за коју избеглице још без средстава чине главни извор социјалне агитације ; 6) омогућујући побољшање спољних односа у којима проблеми које поставља издржавање ових избеглица, играју исто тако важну улогу ; 6) повећавајући економске изворе земаљске захваљујући продуктивном раду у коме би учествовало 60.000 радника (не рачунајући породице чија су они потпора), радници који су у првом реду способни 88 пољске радове а који су данас извор издатака а не богаства, као и омогућавајући, да се обради вемља данас необрађена, али коју је лако учинити плодном и продуктивном ; 2) помажући бугарску владу да продужи дело обнове коју је већ предузела и чији су први резултати били стваран «напредак остварен од пре три године у томе, што је остварена буџетска равнотежа и одржана монетерна стабилност; консолидоватње овог рада био би најбољи начин да се поправи земаљски кредит«.

Комитет је мишљења, да би за све ово био довољан вајам од 29, милиона фунта стерлинга највише. Помоћ би се дала вемљорадничком становништву. Варошко пак становништво имало би се само збринути. У исто време, комитет тражи контролу ради утрошка зајма.

Што се гаранција за зајам тиче, Комитет предлаже у главном оне, које је у своме извештају г. Шарон навео.

На седници коју је Савет одржао 10. јуна 1926. год. прочитани је горњи извештај Финансиског Комитета, па је се г. Вандер-