Ekonomist

392

велд (Белтијанац) необично ласкаво изразио о Бугарима. Он је подвукао политички значај овога зајма, поред њетовог хуманитарног“ значаја. Пречистио је са тиме: да се зајам има искључиво употребити на збрињавање избеглица и то оних, чија је бугарска народност несумњива. Предложио је да се одобри одмах аванс од 400.000, — фунти стерлинга Бугарској Влади, па је у томе смислу донета и резолуција, која наглашава поред осталог нарочито потребу стриктне контроле над утрошком вајма. Савет је цело ово питање расправљао у присуству бугарског Министра Иностраних Дела г. Бурова п председника Финансиског Комитета г. Дибоа, који су Савету давали потребне податке и обавештења по предмету зајма.

Ни Међусавезничка Комисија, настављена у Бугарској, није заборавила да прихвати бугарско сугерирање за зајам. Она је донела одлуку 22. јула 1926. год. у којој изјављује да се слаже са планом који предлаже Савет за зајам и ослобађа за 50 година најдаље, од свога заложног права у корист поверилаца вајма, приходе од соли, алкохола, монопола жижица и све остале суме које буду предвиђене као подлога зајму.

„И Репарациона комисија није пропустила да усвоји бугарски захтев ва зајам. У вакључку своје одлуке од 23. јула 1926. год. она изриком каже : „Бугарској Влади ће се дозволити, свакад

за време трајања зајма, да поднесе Међусавезничкој Комисији

захтев, којим ће тражити, да се у интересу стабилности размене, обуставе сасвим или делимично куповине девиза потребних за исплату репарација сходно протоколу потписаном 21. марта 1923. год«. Све ово наравно под условом : да Репарациона Комисија најдаље до 31. децембра 1926. год. прими извештај од Друштва Нација да је целокупни план, који је прихватила 10. јуна 1926. год. добио почетак извршења и да Бугарска Влада да пуни и без резерве пристанак на одредбе ове одлуке и додатка који се на њу односи. Тај додатак ближе одређује на који ће се начин извршавати будућа равмена (предвиђа на пр. Комитет од три лица са изванредним властима....) Тако, Бугарска је и код Репарационе Комисије наишла у пуном смислу срдачан пријем. |

Међутим, и Финансиски Комитет предао је Савету још један извештај, који носи датум 23. јула 1926. год. а саставио га је по саслушању представника бугарске (г. г. ЉМолова Министра Финансија и Иванова гувернера Народне Банке) п представника, у Лондону наше Краљевине, Грчке и Румуније. Чехо-Словачки представник је био иста тако присутан. По излагању раније ситуације по овом питању, која је повољна Ba Бугарску, и о којој је било речи у извештају од 9. јуна 1926. год. препоручено је председнику Савета, да дозволи Бугарској Влади, одмах по верификацији званичних текстова који се на репарације односе, да отпочне преговоре са банкарима, како би добила аванс од 400.000 фунти стерлинга као и да се г. Рене Шарон напменује,