Ekonomist

393

ва време од три месеца, представником Друштва Народа ради контроле утрошка аванса.

Најважнији пак извештај Финансиског Комитета јесте. онај, који носи датум 6. септембра 1926. год. и који је донесен после дуге дискусије, у којој су једним делом узели учешћа и представници Бугарске (г. г. Молов ;. Иванов), наше краљевине, (г. Јовановић посланик у Берну), румунски (г. Комнен, посланик Румуније у Берлину), грчки (г. Какламанос посланик грчке у Лондону) и г. Рене Шарон напименовани друштвени представник при утрошку аванса од 400.000 фунти стерлинга.

Председник Финансиског Комитета проверио је званично текстове Репарационе Комисије у Бугарској и нашао да су у исправном стању. Дакле, по препоруци Финансиског Комитета, председник друштвеног Савета је овластио Бугарску Владу да отпочне преговоре са банкарима, како би добила аване од 400.000, — фунти стерлинга на рачун пројектованог зајма, и Бугарска Влада је у Лондону 25. августа 1926 год. закључила у томе циљу споразум са енглеском Народном Банком. г. Шарон је постављен за комесара у Софији за време од три месеца, почев од |. августа 1926. год. како би водио контролу над утрошком аванса.

Што се контроле приликом утрошка зајма тиче, Финансиски Комитет је се посаветовао са Бугарском и трима граничним земљама, па је нашао, да треба да предложи Савету следећи контролни систем : »УГребало би да Савет призна трима граничним државама, друштвеним члановима, право да образују саветодавни комитет. Комитет би се састајао у Женеви или на другом месту, али не у Бугарској. Све три државе, или свака од њих појединачно, могле би тражити обавештења, или стављати примедбе било Друштву Нацнја или Комесару; ови би чланови добијали примерке званичних докумената које би слао комесар Друштву Нација и који би имали везе са питањима за која би се изјасниле заинтересоване државе да их нарочито интересују. Ове би државе поред осталог примале све повремене извештаје комесарове. Све три државе, било појединачно или заједнички, имале би право, по или без претходног саветовања у саветодавном комитету, да упуте савету писмо по сваком питању које би их у смислу чл. 4. Пакта интересовало и у овом случају, заинтересована би држава или државе, заседавале у Савету, у својству члана, приликом претреса сваког писма овакве врсте«.

Друга одредба из овог извештаја која нас нарочито интересује, јесте предвиђање како да се зајам утроши и избеглице сместе. У томе смислу, комесар се има придржавати следећих правила :

»Никакав издатак не треба да се дозволи у циљу нових „настањивања избеглица на земљишту које не буде комесар огласио погодним за овајциљ с погледом на његову природу и положај у односу на границу. Земља која се изабере ва нова