Ekonomist

- ER ВК бол терен за уређење радних услова путем међународних споразума. У смислу ове идеје можемо цитирати и неколико билатералних уговора између извесних земаља, закључених у погледу решења извесних питања, а на првом месту : уговор из 1904 године између Француске и Италије који је још на снави, и комплетиран са оним од 30 септембра 1919 године: затим уговор између Француске и Белгије из 1906 године: између Француске и Луксембурга 1906. године: Француске и Велике Британије 1909 године, у коме је прокламован принцип реципроцитета у погледу несрећних случајева при раду ; уговор из 1911 године између Сједињених Држава и Јапана ; Конвенција о емиграцији између Француске и Пољске 1919 године; између Француске п Чехословачке 1920 године ; између Француске и Белгије 1921 године и друге томе сличне.

На иницијативу горњега друштва међутим састала се 1905 године званична конференција у Берну која је успела да редигује две конвенције : о употреби белог фосфора при фабрикацији жигица, и о забрани ноћног рада жена. У очи рата 1914 год. број држава које су усвојиле прву конвенцију износио је само 10, а за другу 14 држава. У 1908 год. ово исто удружење поднело је владама дневни ред за једну нову конференцију која би имала да претреса питања : о десеточасном радном времену за жене и децу, и о забрани ноћног рада деце. Али сва могућа акција у овоме погледу остала је потпуно безуспешна, и резултати у позитивном погледу не могу се забележити. Готово тако исто, ако не и горе, прошла је и конференција из 1913 год., која, може се рећи, није имала у опште никаквог живота. Представнипи влада нису се ни најмање интересовали за ова питања. Од стране послодаваца и радника није било ни једног делегата, па ни само ово удружење није имало права да као такво учествује. Конференција је била чисто дипломатска, затворена, због чега је морала и да пропадне!.

Од свих конвенција Међународне Организације Рада она која заслужује нарочиту пажњу и која би била од примордијалне важности по интернационалну Заштиту Радника јесте конвенција о ограничењу радног времена у индустрији на 8 часова дневно и 48 часова недељно. То је једна од најтрагичнијих кон-

1 Bureau Iuternational du Travail: Lrorganisation internationale ·du Travail — Un paralele Etudes et documents, Serie A М 8—1920.