Ekonomist

619

његове научне дефиниције и из сврхе да је заменик новца средство плаћања — једна од битнит предпоставака, која је нераздвојена од појма чека, јесте депозит. издаваоца чека код онога на кога се чек вуче«. Дакле, вучење чека на трасата, који нема покрића, правно није допуштено. Друго је посебно питање — да ли је камсњиво такво вучење п под којим условима, т. |. постојање којих субјективних и 06јективних чињеница је потребно за примену кривичног закона2 Првостепени Суд вели, да за постојање кривичног дела није довољно да код трасата нема покрића: »Ни у једном страном вакону, па ни у одредбама наших закона које се дотичу чека, не инкриминише се овај факт, нити се пак из принципа чека, који имамо у науци, то може извести. Факт је овај, да се уговором између трасанта и трасата, који се уговор назива уговор о чеку, скоро увек конституира, да ће трасант бити дужни да за исплату чека увек мора снабдети трасата покрићем, али се немање покрића никад не може сматрати као кривична радња«. Што се тиче нашег позитивног права, због оскудице законских прописа и због немогућности стварања казнених нор- ми путем обичаја закључак суда мора се сматрати као тачан: немање покрића по себи није довољно за постојање кривичног дела. Друкчије се решава то питање по хрватском (5 16 и 26) и аустријском (8 23) закону па и по нашем пројекту чековнор закона (5 25). } Али у овом случају конкретно питање је било друго: трасант је био оптужен по 8 253 у веви с 5 252 Крив. Зак., т. ј. да се послужио закључењем уговора као среством за превару и другу страну заиста оштетио. Да ли је код издавања чека без покрића била превара — то зависи од целог комплекса чињеница, које су пратиле то издавање. Ако је био између ремитента и трасанта, као што то тврди првостепени суд, уговорен краткорочни зајам, увијен у форму чека, ако истрага није утврдила да је при издавању чека било. лукавства и лажно представљање или прикривање истине од стране оптуженог, услед којих је тужилац примио чек — издавање чека без покрића не може се сматрати као превара. Ако пак трасант, као што се то види из мотивације Касационог Суда, »издавајући чек свестно је подросавао у својој користољубивој. намери заблуду лица, које не може да предпостави да ће неко моћи, смети и хтети издавати чек а стварно немати уговор о чековској радњи са банком на коју чек повлачи« — постојање преваре је ван сумње. Дакле равмимоилажење између првостепеног и Касационог Суда односи се на факта која нас сада не ванимају а Че јиге, као што је то нагласио Касациони Суд, вучење чека без покрића правно није допуштено, те ако је скопчано са злом намером и лажним представљањем или прикривањем истине — сачињава кривично дело из 5 253 Казн. Зак.

Л. Таџбер