Ekonomist

634.

Али ово су само постулати или идеје које треба да се остваре у позитивном праву, и то не треба побркати са позитивним правом и на основу тога закључити да у једној држави која је правна зато што је правна, без обзира на позитивноправне прописе, важи пропис да држава одговара. Појам правне државе је један научни појам, који се не садржи У правним прописима, и тај појам је дат као идеалан : полазећи од идеје да у правној држави појединац има права, закључује се да држава има да одговара, докле год то допушта природа аката, пошто је то једино рационално, ако индивидуа треба да има зацело права према држави. Отуда, и ако можемо с друге стране констатовати да се правна држава у томе смислу и развија, по једној иманентној тенденцији, ипак то не сме да нас спречи да директно, на основу уставних и законских текстова, изводимо закључак да ли држава одговара и када, под којим условима, одговара. Међутим ипак горња идеја може имати обичне практичне примене код правника, који примењује законе. Он ће, на име, моћи да примењује на државу оне исте прописе који вамсе за друга правна лиша, т. ]. за исту правну ситуацију, прилагођавајући их на државу, а нарочито водећи рачуна о томе да ли одговорност допушта природа државних аката. И то неће бити од мале важности. Овакав захтев није никакав природноправни захтев већ он следује директно из природе права која захтева да се на исте ситуације примењује исти правни пропис. Ту чак није потребно да се позивамо на принцип једнакости грађана пред законом, нити то у ствари можемо, пошто се не ради о једнакости грађана и њиховим разликама ове или оне врсте, везаним за њих лично, већ о томе да се на истоветне ситуације примењују исти правни прописи, што ће имати важности у сваком правном систему. Ова идеја, универзална по својој природи, добија што се тиче одговорности државе своју практичну примену у правној држави. У полицијској држави грађани нису ни имали права према држави, и затосе није ни јављало питање одговорности државе, као што смо то показали. Законодавац може пштање решити на овај или онај начин, али ми ћемо морати да констатујемо да он није испунио постулат правне државе, ако је начелно одбио одговорност државе за акта власти. ИМ он је то одиста и чинио, на првом месту сугериран погрешном идејом власти, и затим извесним практичним разлозима, у колико као представник општег интереса носи специјалан карактер у односу према другим правним лицима — који разлози нису никако у стању да принципиелно уклоне одговорност државе.

Преглед позитивног права (енглеског, немачког и француског)

1. Институција одговорности државе и чиновника у енглеском праву почива на савршено другим принципима него на континенту. Ту држава не одговара већ чиновник лично, и то пред обичним судовима, што ће рећи да важи »Елше ог Зпргетасје«. Али ако је ово несумњиво могло значити већу гарантију индивидуалних права, то не мора значити данас.

чланак те врсте. — Напомињемо овде да су у науци више испитивали разлике приватног и јавног права него сличности (докле су раније до извесне границе ивједначавали потпуно приватно и јавно права, а после те границе правили апсолутну разлику — што није тачно).