Ekonomist

о

Јер пре свега круна има један привилегован положај као носилац свију права и дужности политичког удружења. Капо Кап поф уугопе. Из правила да је круна ослобођена важења свију закона који је изрично необавезују, следује да не постоји право тужбе против круне. Једини изузетак чини тав. »Рен оп о Блећк« (1860), који не ствара никакву правну лужност за додељивање тав. Ета: (одобрење за судско испитивање случаја) од стране круне. Крунин специалан положај покрива све претставнике круне, пре свега министре (БеКктећагу ој 5баћ, та ћа5 Сарасњу а5 апagent for #ће Сгоупп). Чиновници одговарају круни лично за прекорачење своје надлежности, и то без обзира на то да ли су радили по наредби претпостављеног нити се могу позвати на заповест претпостављеног, и само не одговарају по изузетку за дискрециону власт и то кад су пропустили да нешто учине. Али начело да сваки чиновник одговара за »розшуе wrongful acts and Тогћ5« није спроведено у потпуности. Обим њихових овлашћења је од судова респектован у најширој мери и мотиви и начин вршења не припадају судској контроли. Али и од овога правила има изузетака, и то материалних и формалних. Материалних, у колико има један ред чиновника који је, према историском развитку, који овде не можемо саопштавати, ослобођен одговорности. То су пре свега чисто судски чиновници и мировне судије и то све судије Сошт о! Кесога, чак , кад би радили против сваке добре вере и пристојности (у почетку само за највише, и постепено за свеј. У погледу судија нижих судова који нису Соште о Весота ово се не односи. У колико не прекораче границе своје судске надлежности и раде у доброј вери, покривене су и мировне судије (иначе одговарају по одредбама Justicćes Protection Act 1848). Осим судија ослобођени су одговорности и они несудски чиновници чије звање условљава улажење у туђу правну сферу, из практичних разлога, и то пре свега на пољу локалне управе, где по изузетку за акт чиновника ђопа Нде одговара само локална власт (Боса! ашћогњу). Али поред овог чиновници у опште који раде Ђопа паде а пре свега круна кад она потврди да има интереса на једној ствари заштићени су у чисто формалHOM HDpONeCHOM mormenmy {Public authorities Protection act 1898).:

Како практично изгледа одговорност чиновника и тиме гарантија права појединаца, може да се види из следећег случаја. Отац једног детета, које је било прегажено коњима једних артиљериских муниционих кола, поднео је тужбу за накнаду штете против пука и командира истога, као заступника пука и као приватног лица. Он је заснивао свој захтев тврђењем да је командир крив за несрећни случај, што се он није постарао да буду употребљени мирни коњи, да управљају колима поуздани возачи и да официр води надзор. Прва инстанца одбија тужбу против командира као заступника регименте а priori Ms разлога, што је имање регименте својина круне, а ова не одговара за штете, које би биле проузроковане неправилним вршењем дужности (Wronful act) њених официра. Напротив, прва инстанца је оставила отворену могућност да се командир сматра дужан да да накнаду штете као приватно лице, Упркос томе, тужба је била закључно одбивена, без ближег испитивања

+ В. интересантну примедбу Орицову. Ргесја, 1919, стр. 113 нап. и такође стр. 74—77.