Ekonomist

ЕКОНОМИСТ

ГОДИНА УП СЕПТЕМБАР 1927 БРОЈ 9

РАСПРАВЕ

Д-р ЂОРЂЕ ТАСИЋ Чл, 18. Устава

Уопште о одговорности дросаве

· Код питања одговорности државе битна је ствар да се при резоновању еманципујемо идеје суверености државе или какве априористичке идеје о правном лицу (јер држава је по свом саставу једно правно лице). Такве идеје су замагљивале поглед да се види јасно ствар каква је и сугерирале идеју да држава не може да одговара. Јер, држсава-власт, држава наоружана сувереношћу, регулатор социалног живота, творац правног поретка како би могла да греши или да одговара > Данас је постало јасно да одговорност државе не наилази ни на какве тешкоће у природи државе. Одговорност је искључена само за уставне законе, пошто се њима немогу чинити противправне радње. Могућа је међутим и за законе: ; могућа је за судска акта, у колико се и она могу ревидирати и најзад могућа је за све врсте административних аката где одговорност има и највише примене. Међу овим последњим актима још и данас има аката тав. политичких (или аката владе)и аката дипломатеких, над којима не постоји судска контрола, т. ј. која се не могу поништити, али увиђа се све више да држава ва њих може новчано одговарати“. Одговорност државе је дакле

1 Roger Bonnord налази да је у начелу немогућа одговорност државе за законе, јер ту штета не дорија специјалан, конкретан карактер, пошто је закон једна општа норма ; одговорност је по њему могућа само за уговор, пошто се ту ради о успостављању уговорне ситуације. (Ргбcis ćlementaire де го рибћс, 1925, р. 262). — Ово је резоновање нетачно, пошто ће се за закон одговарати сигурно онда кад се индивидуално примени, Али онда одговорност је са свим могућа, ако не постоје какви други разлози практичне или, како би Жез рекао, политичке нарави (што се на пр. неће допустити контрола над законодавцем или што се хоће оставити законодавцу пуна слобода ит. Д.).

2 B. Ječze, Principes genćraux de droit administratif. La Tlechnique juridique, 1925. p. &11—&6138 Pp.