Ekonomist

627

разликовање се није могло злржати, јер нема ништа позитивног за себе. Идеја законитости са свима својим последицама, са свима својим санк-= пијама не трпи никакво такво разликовање, као што смо напред то показали. А с друге стране у току 19 в. се нагло развила јавна администрација нарочито јавни радови, при којима су појединци могли бити и бивали оштећени — створени су основи за идеју одговорности државе. Место идеје власти и суверености ступа идеја јавне службе или вођења јавних послова која уме да срећно помири права појединаца са специалним потребама државне функције. Од 1900 год. у Француској је дефинитевно утврђено да држава одговара за све административне акте, дакле и акте власти. Једанпут прокрчен пут, идеја одговорности се све више шири докле то допушта с једне стране природа аката или природа организапије и с друге стране извесни практични моменти. У томе имају активну улогу и сами судови, из разлога што је одговорност везана за опште правне појмове и истовремено за основне идеје одговорности, што ће рећи правилности и равнотеже интереса. Али развој бива постепено,. те и у овој области рационализирање не може да продре одмах и нагло. Не треба заборавити да њега убрзавају или успоравају и сами појединци, т. ј. да он зависи од ступња правне свести код народа.

Одговорност за протшивправне радње

Ова одговорност као одговорност за ризик

1. Одговорност државе састоји се пре свега у томе да она одговара за незаконите радње својих органа. Али она иде данас још и даље и простире се и на радње, које нису незаконите и за које органи не могу одговарати. На основу чега држава одговара у том случају, оставимо то на страну овде, и објаснимо на основу чега одговара држава у првом случају. Мени изгледа да је тачно оно објашњење, по коме држава одговара по начелу ризика. Пре свега држава је по својој структури једно правно лице, а свако правно лице одговара ва противправне радње својих органа по начелу ризика. А, затим, држава, и ако се разликује од других правних лица као претставник општег интереса, као »власт«, ипак се на њу имају да примене општа начела одговорности правних лица. Једно и друго ћемо одмах доказати. Како у Србији питање одговорности државе није било изрично регулисано, то се онда јавсеало питање да ли држава може да одговара за незаконите радње својих органа. На тај начин у дискусији овога питања јавиће се начелно питање о одговорности државе по начелу

права је имало важности и на другим питањима. Данас је напуштено. = В. нашу расправу Један покушај поделе дрожжавнит функција, 1926, Љубљана, ст. 25. Ту је дата и најважнија литература о том питању.

10»