Ekonomist

821

Она ће ускоро имати прилике да то покаже. Поновни преговори у циљу регулисања оних спорних питања, која не трпе дуже одлагање, отпочеће свакако за кратко време. Овде у првом реду ваља поменути оне спорове који се односе на обезбеђење нашег економског изалаза на Солун, тј. спорове око солунске зоне и железнице Ђевђелија — Солун. У питању зоне, грчка влада је дала уверење да је готова регулисата сва спорна питања у духу оних принципа, који су освештани конвенцијом од 10 маја 1923. Што се пак тиче железнице Ђевђелија — Солун, она се изјаснила спремном да пружи све оне гарантије, које су стварно потребне за обезбеђење нашег транзита преко Солуна. Ако и приликом предстојећих преговора по поменутим питањима Грчка стварно покаже такво расположење, резултат може бити добар. Јер, са наше стране никад нису ни предлагане другојаче основе за преговоре, и на тим основама се преговарало и о атинским конвенцијама. Ако су у овима учињени местимично извесни изузеци, то је дошло као последица указаних потреба. Под претпоставком да се ти изузеци потпуно елиминишу, конвенција која би се имала закључити о солунској зони и ђевђелијској железници не може се много разликовати од оне, која је 25 августа о г. поништено у грчком парламенту. Предстојећи преговори биће зато каа нека врста отвореног обрачуна између наше земље и Грчке по питању нашег излаза на Солун: Грчка ће на њима имати да открије своје право расположење према оним нашим интересима, које је она обвезна поштовати. Отуда предстојећи преговори могу бити од капиталне важности по развој наших односа са Грчком. Они могу пресећи хладноћу коју је у тим односима изазвао поништај' атинских конвенција и припремити терен за координирање економских и политичких интереса ових земаља у циљу стварања једне шире заједнице. Али, исто тако, они могу бити предзнак једне нове политичке оријентације на Балкану, која не би имала за основ грчкојугословенски савез. (Све то зависи данас од Грчке. Гледиште наше Краљевине је довољно познато. Оно тежи да омогући функционисање солунске зоне и обезбеди њену несметану везу са границом. Наш циљ је да постигнемо тај резулTar, без цепидлачења на форми. Жоћемо ли га постићи, како и када, то зависи једино од Грчке.

Опште узевши, одбацивање атинских конвенција од стране