Ekonomist

43.

bilo je: uz influaciju su rasli istodobno i državni bonovi, dugsoročni i kratkoročni dugovi. Država je, dakle, razvijala svestranu influaciju i time onemogućavala da se odbrani bar Jedna strana. Kriza je zahvatila celo polje i vodila kako finansijskom tako ı općem ekonomskom rasulu. Kao finale svega bilo Je da je državna. kasa puna {papirnih maraka) OPMa prazna {jer ove nisu imale nikakve vrednosti). To najbolje vidimo ako usporedimo stanja državnih blagajni.

Mesečno efektivno budžetsko stanje (u milionima p. mar.): : |o primitci Primitci

prema · umilion.

Krajem meseca. Primitci: Izdatci : izdatcima dolara Januara 1022: 5.160 14518 39 30,0 > 19288 159.210 745.907 22 8,5 Juli 1923. 1,229.000 37,060.000 3,3 3,4

Septembar 1923. 216,413,000 46,812,000.000 0,461) 2,1")

Kredit u inostranstvu se nije mogao dobiti na tako slabe: državne linansije. Sama vlada bila je bez sredstava, jedino što je Reichbanka bila potpuno u njenim rukama, jer koliko je ova god zahtevala banknote, banka je morala da štampa. 0,46" prihoda za sve ono što država mora da izda jasno govori da je financijska politika Reicha bila doživela — /rah. Jedino ovde je za ln. politiku vlade bilo skopčano i opće narodno dobro, te time O vrednost i rentabilitet svega što je zemlja proizvodila, 1913.

· bilo je u prometu 5,5 milijardi maraka novčanica, a 31-1-1924. 07 kvintiliona {milijardi milijardi) ali sa ukupnom у od 483,7 miliona zl. m,

Jula 1914, bilo je u prometu novčanice za 06 milijardi maraka a taj broj rastao je u milijardana ovako: 1915: 8; 1916: 117 1917: 18: 1918: 22: 1919: 36: 1920: 69: 1921: 114: 1922. god. influacija dobiva novo tempo. Stanja su te godine bila ova:

1) Nočl. cit, st. 64. 2) Prema izjavi reparacione komisije, bila su ova efektivna stanja budžetskih primitika : mil. zlat. maraka mil. pap. maraka

Avgusta 1922. 98.846 ' 405,2 Avgusta 1925. 95,575.260 147,7 Oktobra 19985. 87;477,908.000 28,951

Novembra 1925. 38.009:364,000.000 50,257