Ekonomist

-46

Taj pad cena nije išao usporedo i do one visine do koje je išao kurs marke. Cena je ovisna o potražnji i ponudi, i samo ta dva faktora mogu da je regulišu. Ako je radi pomanjkanja kupovne vrednosti u pap. novcu, nastala viša potražnja robe, koja sadrži “efektivnu vrednost, cene su skakale.' Cena svim artiklima nije mogla pojednako rasti. Ovo naročito vredi za poljoprivredne produkte. Kad je kasnije marka uzela toliki mah da je izgubila svako poverenje u narodu, ili da se tačnije izrazimo, svaku praktičnu uporabu u trgovini, cene su se počele stabilizovati prema tudjim monetama, što dokazuje da su bile srazmerno mirne. Umanjenjem kupovne vrednosti monete, moralo se da, za izvesnu množinu robe, izda više papirnog novca čim više je njegov kurs padao na novčanom tržištu, u koliko se ovde ne uzima u obzir opća kriza koja je nastala usled influacije. |

Indeks skupoće prema poratnim cenama kretao je ovako: 1921: 190, 1922: 167,7 a 1923 X. semestar 890,4: Il. 3.323.3: Il 1,367.054,0; IV, 275,72 milijarde.)

Ako indeks cena pretvorimo u zlatnu vrednotu, onda opažamo da je u Nemačkoj bio nivo cena daleko iznad svetskog nivoa. Taj fakt je u veliko omogućio, kako ćemo videti kasnije, da je trgovinski bilans {u zl. m.) bic najpovoljniji onda kad je marka „stajala najslabije.

Indeks cena prema 1913 = 100 zlatnih jedinica. 1920. · 1921. 10922, 1923,

Sveti VOM OH 225 147 149 154 Cene na veliko u Nemačkoj 1058 «82,7 820 95,0 Јпдекз skupoće u Nemačkoj 73,4 · 617 417 59,1

Nivo cena je pomošao da se u zemlji stvori nadprodukcija što je bilo novo zlo koje je imalo novih posledica. Zemlja je proizvodila, ali najviše za izvoz, jer je roba bila bolje prodavana izvan granica radi povoljnijih cena, a i kao protivrednost dobivala je zdravu valutu, Taj je promet trajao dok je trajao i pad marke, a kasnije je nastalo obratno: proizvodilo se samo za unutrašnjost jer se radi slabih cena nije moglo izvoziti.

Skupoća je bila za vreme influacije ispod nivoa 1913. S. ако se preraćuna indeks u zlatnu relaciju. Ali, prihodi nisu bili u istoj visini kao 1913., te se može reći da je ovaj nivo skupoće

!) A. Abramovici: Etude sur les (гапзјоптанопз ди systčeme monćčtaire .allemand, Paris 1926. st. 65.