Ekonomist

49

Izvanja trgovina imala je svoju krizu tek kad je nastupilo normalnije ekonomsko stanje. Nemačka je imala svoju jaku evropsku klijentelu. Susedna Poljska bila je uvek veliki kupac nem. proizvoda. Posle Rusija. Nemačka je bila najveći dodavaoc Evrope za Rusiju. Možda je tome pomogao politički atićaj Nemačke na Rusku politiku. Nemačka je od uvek imala najveći uticaj na ruskom tržištu, Prema balkanskim zemljama Nemačka je roba do svetskos rata imala jaku prodju. Posle rata, prvih godina je bio slab uvoz na Balk. poluostrvo iz Nemačke, ali iza 1921. g. stanje se uveliko popravilo u prilog Nemačke.

Najveći udarac za nem. izvoznu trgovinu bile su kolonije. Kolonije pomažu evrop. zemljama dvostruko: služe kao izvor za jevtine sirovine, i kao povoljan trg za gotove produkte suverene države. Sa ostalim zemljama izvan Evrope, Nemačka posle rata nije mogla, radi nedostatka svoje trgovačke mornarice, da prvih" godina preuzme sva ona tržišta koja je posedovala pre rata. Zato je ubrzala brodogradnju,!) ı Nemačka će verovatno, za.vrlo kratko vreme da na Evropskoj i izvanevropskoj pijaci zaposedne sva ona mesta koja Je imala i pre.P} ;

Trgovinski bilans kretao se ovako:

(prema Wirtschaft u. Statistik 1923.)

1913. 1920. 1921. 1922. 1923. u milionima zlatnih maraka

Uvoz: 11.206,1 3.9472. 5.750,73 "6.3/01,5, 6.084.3 Izvoz: 10.198,0 3.724,0 3.002,6 6.199,4 — 7.079,2 Pasivan; 1.007,5 2269 201 21480 ПА =

Aktivan: — — — = 997,9

i) Flota Nemačke reducirana je po Mirovnom Ugovoru na 419.000 tona, a ona se razvijala kasnije ovako: 1921. Nemačka ima flotu od 652.000 tona; 1922. 1.785.000 tona; 1925. 2.490.000 tona, i 1924. 2,930.000. tona, što je predstavljalo 60", od stanje ilote iz g. 1914, (Dix aus cit.).

2) Prema Statistique Gćnćrale de Erance, g. 1927. st. 486, uvoz Nemačke u pojedine države kretao se u postotcima ovako :

Zemlje u 1915. g. 1925. 2. Zemlje u 1919. g. 1925. g. koje je uvozila ој Ој koje je uvozila МЕ "lo Engleska 11,6 4,0 Bugarska 500 1010 19,6 Francuska 12,6 5,0 Indija 6,9 5,9 Itaiija 16,7 8,6 Kina 4,9 3,4 Бе: — 31,2 Капада 2,4 0,9 Nustrija = A LOTO) Sjed. Drž. Amer. 10,4 8,9 Rusija 47,5 14,5 Argentina 16,9 12,1 S. H. S. (Srbija) 29,2 19,9 Brazilija 175 13,9 Rumunija 40,2 221 Australija” 8,8 1,4

5) Za period maj — decembar. 4