Ekonomist

16 -

них особености уздиже се заједничко обележје: да врховна власт остаје у рукама већине која гласа. Тамо где већина грађана има пресудан утицај на

сва важнија питања, ту постоји демо--

кратија Међутим сама демократија преставља један облик владе који почива на миру моралних и философских начела, којима се карактеришу демократске установе, и та начела писац излаже.

Има скоро ваше од једног века, вели аутор, како су демократска начела и установе, које су се од њих развиле, уведене у модерно јавно право, Пре тога времена демократије у правом смислу те речи није било: у античкој демократији велики број грађана није уживао зга в стана, па је у ствари н тада владала влада мањине. Тек се под француском револуцијом прокламују начела која престављају стварни израз демократије и њених идеја. Начела која раније демократије нису познавале, у пркос своме имену, док је данас лемократија оличена у народној суверености која је њен правни и стварни израз. Карактеристика демократије је да је она инливидуалистичка, јер има за крајни циљ појединца, његову слободу, развитак и напредак. У практичном погледу тај индивидуализам се манифестује у праву сваког грађанина да учествује у народној суверености вршењу бирачких права у својству слободног човека. Отуда поштовање личне слободе, и идеја политичке, социјалне и економске једнакости. Затим, писац прелази на излагање идеја привредног представништва. Укратко то учење се може овако формулисати: Народ није само скуп појединаца, већ је то у исто време сложен организам који се састоји из природних група које имају свој посебан живот, интересе и индивидуалност. Ове групе су породица, позивна удружења као и покрајинска, Ако се хоће дау истини буду заступљени сви интереси; ако се хоће права слика народа, онда

"тво не би више сачињавали

се мора водити рачуна о овим груписањима у оквиру бирачког тела. Зато би требало, по том мишљењу, политичку демократију са својим сразмерним представништвом заменити привредном демократијом. у којој ба сви“ грађани били заступљени у једном представништву произвођача, пошро ·

"шача п стручњака. Али затл су по-

требне корените промене у друштву и његовој структури и установама: све се демократске концепшије онда мењају: сувереност, централизација, индивидуализам. Другим речима, тако друшслоболни појелинци који би управљали преко својих политичких партија измешаних у њима без обзира на своје занимање и економско стање, него поједине привредне позивне организације према својој привредној моћи састављене ол зависних појединаца. Ту се појелинац не да замислити сам и одвојен од лрушштва — корпорације, онако исто као што се од прилике не може замислити војник без војске.

Појединац не живи толико својим животом колико се у њему осећа мноштво других живота, о чему се до сада није водило рачуна при систему општег права гласа н политичког прелставништва. С тога би требало обловити те покидане везе и осигурати у једном разумном систему стално представништво свију социјалних. снага — елемената. То су опште идеје које аутор развија у првом делу, наводећи у њихову потврду Дархајмова и Дигициева разлагања. *

Пошто је: тако изложио у општим цртама стварне и теоријске основе политичког ипривредног парламентаризма, дотичући се уз пут и критички свих односних питања, писац прелази на критику садањег парламента и на излагање покушаја у пракси да се привредни парламенат спроведе у дело. __

Говорећи о Немачкој писац се у

1