Ekonomist

322

купну имовину дужника и на тај начин сви новчани заводи постају хипотекарни повериоци својих дужника, а што је много горе, Државна Хипотекарна Банка имаће љубазност, то јој се наређује, да на те менице, које представљају досадашње задужење код тих банака, даје кредите до 80'%/,. Ако су сељаци дужни 2 милијарде динара, онда има да спреми 1.600,000.000 динара, да снабде све паланачке банке новцем. Е сад, да неби ова одредба била тако несносна, Хипотекарна Банка мора да да тај кредит по цени коштања, а да не би баш бадава радила, нека буде 1'%/, провизије. А то је зато да паланачке банке не би биле одвише погођене, кад им се скида камата на 10%/., а оне су по меницама наплаћивале и 20% и више.

Има још некојих привилегија предвиђених у овом закону, Ствар овако излази: Паланачке банке, на пример Убска Штедионица — њу су затварали због зеленаштва — Банке паланачке, које су давале сељацима 10%/, преко камате које дају на своје улоге на штедњу, оне добивају од Хипотекарне Банке новац врло јевтино. Господо, у пет округа запетљале су се саме банке жестоко, Саме банке су се запетљале доста и збиља банке су морале доћи у тешкоће и банке су збиља дошле у положај, да не могу да инкасирају ништа. Сад је до овакве ствари дошло: хоће да направе добар посао, кад сељаку није добро да дамо сељаку нешто, а да узмемо сав новац, јер завод све своје сумњиве менице преноси на Државну Хипотекарну Банку, и тако ће све ове банке, и најопасније паланачке банке, које Хипотекарна Банка није хтела ни у ходнику свом примити, све ће добити велике кредите од Државне Хипотекарне Банке, — Ово је најбанкократскији закон, који сам имао у рукама,

(Свршиће се у идућем броју).

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Шарл Жид: Принципи политичке економије. Прва књига. Са францускога превео Драг. М. Бранковић, Београд, 1928.

Поред наших оригиналних економских списа, од којих вреди нарочито споменути Начела Народне Економије, 1, Пи Ш од Ог. Мих. В. Вујића, Основи Политичке Економије од Ог Милорада Недељковића и Међународна трговина и трговинска политика од Ог Милана Тодоровића, и поред ранијих дела од Рошера, Чернишевског, Зибера, Лавлеја, Зомбарта и других и поред мустериознога извода К. Кауцког трипут оштампанога, први пут као Огледало капиталистичке производње а други и трећи пут као Економско учење Карла Маркса, добили смо и прву књагу Шарла Жида,

Мада би желети било да добијемо, у првом реду, изврсне студије, као што је Зомбартова о економском развићу Немачке, као што су К. Бихера и П. Маслова о развићу народне привреде, као што су многобројна дела о