Ekonomist

821

се не вели у чему су те измене. Те су измене у томе што су примери узети из страних статистика, местимице замењени примерима из статистике Краљевине Србије и Краљевине С. XC Пан.

Trgovačka i Obrtnička Komora u Zagrebu Prijedlozi privrednih organizacija na području Zagrebačke Trgovačke i Obrtničke Komore u pogledu dekoncentracije uprave te podizania privrede. — Ове предлоге парадио је читав низ познатих привредних стручњака из Хрватске. Садржина је ова: представка Коморе Председнику Министарског Савета „ни predmetu dekonceniracije javne uprave“, јавна управа, правна сигурност, трговина, обрт, индустрија, шумска производња, пољопривреда, финансиска управа, новчарство, поморство, саобраћај (само железнице), туризам, пошта, телеграф и телефон, грађевинарство и социјална политика, У ову садржину иду и два посебно штампана прилога: 0 новом државном зајму и говор г. Владимира Арка, председника Коморе, одржан на познатој привредној конференцији у Загребу 8. марта 0. г.

И ако посебне целине сви ови предлози полазе од једне поставке: рђава администрација и рђаво чиновништво почетни су узрок свију наших привредних невоља. Поправка стања гледа се у децентрализацији јавне администрације и стварном решењу чиновничког питања (деполитизација, спрема, бољи положај). Питање децентрализације је доследно спроведено кроз све детаље ових предлога.

Израђени овако, на основи једне руководне идеје и са планом, ови предлози чине један озбиљан напор да се централна управа натера да зло лечи од почетка, Докле се код нас до сада о лечењу тешког привредног стања говорило неодређено, без практично изнетих праваца и руководних идеја, овде имамо леп пример конкретних предлога без великог теоретисања по општим питањима.

Загребачка Комора овом публикацијом пружа један леп пример како треба радити. Остале коморе у земљи истина нису у тако срећним приликама као она, али би ипак и оне требале да учине веће напоре и жртве и да се чешће јављају пред ширу јавност. Тиме би се у рашчишћавању погледа и привредном васпитању јавности добило врло много.

Пан.

Министарство Финансија — Генерална Дирекција Шарина. Статистика Спољне Трговине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца за 1927. годину. Београд 1928. Цена 150 динара. — (Овом приликом треба забележити да ово издање показује временски напредак, добили смо га већ у месецу мају. Још мало напора па ћемо га добити и раније, напоредо са статистиком спољне трговине и боље организованих земаља.

Од редовних годишњих прегледа, од којих је овај седми по реду, чинила је Генерална Дирекција Царине, покушаје да публикује податке и за краће периоде. Ако је тешко да добијамо, у кратком времену, лепо сређене податке за сваки месец, дало би се ваљда што учинити за тромесечја. Последњи покушај да се пруже полугодишње публикације изгледа да је напуштен. Тај је покушај учињен за прво полгође 1927 године, а за друге пе добисмо ништа. Сталним издавањем бар тромесечних прегледа, наша би информативна служба добила врло много. Пан.