Ekonomist

264

У нашој Краљевини, пре рата, то се питање није постављало. Наши тадашњи Консулати, са једним незнатним изузетком, нису ни имали праву консуларну компетенцију. Они су, по правилу, били политичке установе, као нека мала политичка представништва, или Посланства у миниатури и њихова делатност је била дипломатске, а не економске природе. Њихов главни задатак састојао се у политичкој, акцији и националној пропаганди, а не у истраживању средстава, да се што боље развије и унапреди размена добара између Краљевине Србије и државе, у којој су ти Консулати били акредитовани.

После ратова за ослобођење, од 1912—1918 године, у проширеној Краљевини, питање организације, односно реорганизације дипломатско-консуларне службе, појавило се и код нас у ономе облику, у коме се оно у другим државама појављивало и пре Великога Рата.

Наши званични кругови су одмах били свесни те нове потребе и почели су испитивати, на који би начин Консулати могли пружити привредницима што већу помоћ.

(Од своје стране, пак, привредници су исто тако почели посвећивати све већу пажњу томе питању, а нарочито су га поставили, као један акутан проблем, на другом редовном Конгресу Трговачких Комора и Удружења Извозника Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, који је одржан 30. и 31. августа 1924. године у Београду.

Министарство Иностраних Дела, које је на томе Конгресу било узело учешћа, ставило је до знања привредницима, преко свога представника, да схвата тежње привредника и да је готово да томе питању прида ону важност, коју оно стварно и има по општи економски напредак наше Краљевине.

И, доиста, Министарство Иностраних Дела упутило је од тада пуно наређења и инструкција Консулатима у томе духу али, судећи по гласовима, који се с времена на време чују У нашој јавности, изгледа да привредни кругови ни сада нису сасвим задовољни функционисањем наших Консулата и чине им због тога разне замерке. Ове замерке су, у садашњем тренутку у толико жешће, у колико је већа и осетнија економска криза кроз коју наш привредни живот пролази. Под притиском својих пословних незгода п недаћа, привредници им свуда траже објашњење, па их једним делом приписују, и, по њиховом мишљењу, непотпуној помоћи, коју налазе код наших Консулата,

Међутим, ако привредници желе да имају што већу корист од Копсулата, нико објективан не може порицати готовост Министарства Иностраних Дела уошште, а његовог КонсуларноТрговинског Одељења напосе, да тим жељама изиђу у сусрет у највећој могућој мери.

Па од куда онда долази да, и поред тога, привредници сматрају да имају разлога чинити садашњој организацији наше