Ekonomist

309

политици, јер он мисли да није згодно за-оне емисионе банке чије девизе служе за покриће осталим емисионим банкама, да ове последње имају неку врсту хипотеке на њихову металну подлогу. чија би евентуална реализација тих девиза у злато могла их довести у врло тежак положај, (»Тетрз« од 12-11-28 гл.

Ми смо у кратким потезима изнели мишљење угледних економских писаца како оних за, тако и оних против ових система и слажемо се са г. др. ћурчином да ти системи нису за нас. с обзиром на наше политичке нарави,

Како су извесни писци утврдили да унутрашње цене могу бити сталне упркос инфлације — Аустрија, Пољска — када је курс валуге сталан и обрнуто да цене скачу и без инфладије када курс пада то суу Француској неки писци покушали. да измире обе теорије; квантитативну и теорију биланса плаБања у »једну хармоничну синтезу онако како су их факта потврдила, одбацујући у свакој опо што је сувише лично и догматично«, Они су је назвали законом међузависности монешарних феномена (Сбетат Матп и Апдке Fourgeaud), To Je тако звана теорија симетрије: »за једну позицију дате равнотеже биланса плаћања и циркулације промена фактора биланса плаћања, ако фактор циркулација остане сталан, утицаће на курс валуте и на цене исто тако као и промена циркулације ако биланс плаћања остане непромењен,« Из тога закључују: »да је истина и једно и друго рећи: да количина новца дејствује на цене и на курс, као и тврдити да курсна вредност валутерегулише цене и циркулацију, Из тога се види да је у крајњој линији питање да ли курс валуте утиче на цене и на новчану циркулацију или ова последња на цене и на курс у ствари један псевдопроблем и ништа више. Дубоке промене које су се појавиле у модерним монетарним искуствима замаглиле су природу каузалдих односа: позицију биланса плаћања и волумен циркулације и међузависност ових разних феномена,“

то се тиче плашње г, др. Бајкића, да би пуштање нових новчаница гажираних 100 за 100 изазвале пертурбацију у ценама, професор Афталион у своме чланку у париској »Информацији« од 31, марта тек год, изводи закључке са свим противне г, др. Бајкићу. Он објашњава то разликама измеђе двеју инфлација, оне гажиране и оне праве, кад држава покрива своје приходе штампањем новчаница, У овом другом случају вели Афталион држава повећава колективни приход. Тај вишак прихода долази на робно тражиште, повећава тражњу и на тај начин цене скачу. Кед оне гажиране инфлације није повећање колективног прихода, но то су капитали из старих уштеда који само добијају облик новчаница и који нису одређени да се непродуктивно потроше, Они се вели Афталион могу употребити у продуктивне сврхе која не мора повећати цене ако нема изгледа на добит, Он наводи да су у Француској цене падале у пркос овако потпуно гажираној инфлацији