Ekonomist

310

и вели да ако би се цене мало и повисиле да би то био откуп продуктивног народног активитета, Ги капитали употребили би се такође и на куповну берзанских папира, чија би курсна вредност скакала,

Поред свега тога што је г. др. Бајкић оборио пет тачака из свога »јеванђеља«, како то веле његови критичари, доказавши, да од цитираних шест услова испуњавамо само један, ми се ипак с обзиром на наше политичке и социјалне нарави, слажемо са њим, да ову стабилизацију треба извршити и путем зајма уз оне потребне привредне картеле, о којима је говорио г. др. Недељковић: »уравнотежење наше народне привреде, њен напредак и њен просперитет«, То у толико пре, што је то питање везано за један велики зајам који ће имати несумњиво великог утицаја на просперитет наше привреде и санирање наших економских и финансиских прилика, који ће је оспособити да ово активирање нашег биланса НЕ не постане једна пасива, како то рече г. др. ћурчин, да и не говоримо о приливу страних капитала који ће настати после извршене законске стабилизације, а који је констатован код свију народа који су је извршили, и о несумњиво великим користима од тога, То ће како то лепо рече г. др. Бајкић ставити лисице на руке министрима финансија, појефтинити кредите, омогућивши слободну циркулацију страних капитала. Најзад ми не видимо никакав други начин да се законска стабилазација изведе и меродавни кругови натерају да једном поведу озбиљног рачуна о нашој земљи, јер је тешко претпоставити да би се овако велика и скупа мера смела компромитовати.

Милан Ерчић.

Београдска Берза у 1927. години.

Крајем прошлог месеца одржана је двадесетосма редовна годишња скупштина Београдске Берзе, којој је поднет извештај о раду у прошлој години п Управа Берзе у своме извештају констатује, да је главна карактеристика економске ситуације у прошлој ока пасивност нашег трговинског биланса.

Из тога извештаја доносимо овде важнија места;

„Изузетно повољна конјуктура за наше пољопривредне пронзводе, која је трајала неколико година после рата, када су се лако и по повољним ценама могли да уновче вишкови свих грана наше аграрне производње, престала је да постоји, и дошло је време у коме квалитет робе и цена играју главну улогу.

Велики напор биће потребан у правцу побољшања и појевтињавања наше продукције да бисмо могли задржати и ојачати своју позицију на светском тржишту, а нарочито у оближњим индустријским земљама које су биле најбољи купци за наше прозводе. Али нама је, осим тога потребно и повећање аграрне