Ekonomist

- 446

Са извесним корекцијама и допунама била би онда ова статистика једно драгоцено дело и необично поучни основ за студирање нашег лучког саобраћаја и трговине. За добијање пуне слике требало би још додати статистику сувоземног промета и трговине у свим оним лукама које имају железничку везу, а аналогно подели поморског саобраћаја и трговине.

Тек онда бисмо имали једну заиста комплетну статистику трговине и саоорабаје у нашим лукама.

НЕКРОЛОГ | _—

Љуба Срећковић

Гувернер Народне Банке Кр. С. Х. С.

Рођен 16. јануара 1860. године у Бранковини Ваљевској и по свршетку основне школе у Обреновцу пок. Љуба Срећковић, као свештенички син одгојен с идејом да треба да добије више васпитање, ступио је у гимназију, коју је завршио 1880. године и одмах се уписао на правни факултет тадање Велике Школе у Београду. Већ као студент, пако син једног паланачког свештеника, пок. Љуба је, својим лепим понашањем и добрим васпитањем задобио симпатије старих Београђана, који су га врло радо примали у своје друштво. Дружећи се нарочито са највећим привредницима онога времена, он је нарочиту пажњу обраћао привредним питањима. То је продужио и по свршетку правног факултета, 1884. године, а то га је највише и препоручило да, кад је, после осам година због промече политичких прилика, био напустио државну службу, буде изабран за секретара Београдског Трговачког Удружења.

Нашав се, тако рећи, у свом елементу, пок. Љуба је сад тек могао да развије своју делатност, И он је то урадио. Потпомогнут од тадање управе, на челу које је био пок. Михаило Павловић, он се сав био посветио побољшању привредног стања, у колико је то зависило од Удружења, чији је секретар он био.

Своју активност пок. Љуба, је ускоро имао да развије п то са најбољим резултатима. 1895. год. тадања моћна Аустроугарска, забрани увоз свиња из Србије из чисто политичких разлога. Везана у овом послу искључиво са том великом државом, Србија се од једном нашла у једном врло тешком и готово безизлазном положају. Обори трговачки, као и сељачки, били су пуни дебелим свињама, које се нису имале куда да извезу. Потрошња у земљи је несразмерно маља од производње. Покушаји са Марсељем били су убиствени. Угојене свиње лежале су и трошиле храну бескорисно. Ово су најгеже осетили трговци који су се бавили тим послом. Од државе се није могла