Ekonomist

406

Наш оптицај новчаница кретао се између5 и 6 милијарди динара од које је суме за рачун државни било издато стално за 4.300,000.000 динара, која се сума смањивала сваке године за висину удела државног у банчиној добити, Новим законом о стабилизацији динара предвиђа се исплата државног дуга код Народне Банке за преко 1!,000,000.000— динара и ревалоризацијом државног злата код Народне Банке за OKO 800,000.000.—. Према томе дуг државни код Народне Банке смањиће се на око 2,500.000.000.— данара п тиме олакшати оптицај. И тај остатак дуга редовно сваке године ће се отплаћивати сумом од око 70,000.000.— динара док не достигне суму од 300,000.000.— динара. која ће остати као стални државни дуг без интереса код Народне Банке.

Из до сада изнесених података о стабилизацији увиђате, Тосподо Акционари, да је извршење згконске стабилизације неминовно изискивало измену Законао Народној Банци и n3мену њених Статута. да би се (татути саобразили Закону. Та измена Закона о Народној Банци као и законска стабилизација су неминовни услова, који се морају испунити да OM Em Народна Банка могла ступити у велику Заједницу светских емисионих установа и да би са њима могла сарађивати на великом делу стабилизације економских односау целоме свету, У исто време, ступањем у друштво великих светских емисионих установа Народна Банка ће добити у њима потпореп ослонце за кршење свог великог задатка п у самој нашој земљи, До сада створени наши односи са тим устансвама учврстиће се и претворити у јаче економске везе од којих ће и наша земља у првом реду имати највише користи,

Као што се одмах из измена у Закону о (Статутима банчиним можете уверити, оне све иду у корист ове установе и у корист њене веће самосталности, па према тсме п њеног већег угледа и кредита у иностранству. Два су главна принципа постављена у целом свету у погледу емивионих установа.

Први принцип је што већа самосталност емисионих установа у њиховом раду, п други што већи еманципација емисионе установе од државних власти и политике,

Новим Законом п (татутима досадашњи банчин капитал подигнут је на висину од 240,000.000. — динара на тај начин, што је Држава признала ревалоризацију банчиног ранијег капитала од 10,000.000 златних динара и што је у капитал унесена целокупда сума ажије уплаћене на 20.000.000 динара капитала, што је укупно изнело 212,284. 895. — динара а остатак до 240,000.000.—– нокриће се из банчиног фонда за попуну дивиденде, Предвиђено је, даље, ако се потреба укаже, да се даљим уплатама може повисити на 500,000.000.— динара.

Сви чланови досадашњег Закона, по којима је Држава имала кредита код Народне Банке укидају се, а сви досадашњи државни дугови код Народне Банке воде се у једној дифри и