Ekonomist

341

Сва радна снага, ако је најамљена, плаћа се, по правилу у новцу. Наднице варирају према локалним приликама и према врсти посла. На њихову висину у доброј мери утиче и степен обраде земље за дуван; то јест када се дуван прсизводи у већим размерама у границама опијумске зоне онда је тражња радне снаге нешто већа, па су следствено веће наднице радника, и обратно.

Специјална радна снага која опсеца макову чауру и скида опијумску смолу са ње плаћа се у натури: обично један драм од оке опијума. |

=

Оппјумска зона у Јужној Србији обухвата кружну околину следећих места: Велеса, Штипа, Радовишта, Струмице, Кавадара, Неготина на Вардару, Прилепа и Куманова.

Као језгро зоне, т. ј. део у коме култура мака ради производње опијума спада међу најважније и највеће гране пољске привреде сматра се Тиквеш (Кавадар и Неготин на Вардару), Радовиште и Велес.

У осталим деловима зоне мак се јавља једновремено са културама других производа: дувана, пиринча, памука, свилене чауре, поврћа и зрнастих усева.

Према томе у језгру зоне најтеже се осећа криза коју стварају било мали принос опијума било слабији приход од дувана.

Тешко је одређено рећи у колико је обим зоне смањен за последњих десет година. Но да је смањен то је тачно, јер се та промена огледа на количини укупног годишњег приноса. Пре 1912. г. давала је Ј. Србија 200—220.000 кгр. опијума у доброј берби. После рата најбоља берба дала је једва 120—130.000. кгр.

(Ово опадање може да се објасни покретима који су се јавили у социјалном саставу насеља иу поремећајима који су изазвати у аграрном склопу Јужне Србије од 1912 г. до данас,

Сеобом муслиманског живља из опијумске зоне у Азију отишао је добар број радне снаге вичне пословима у култури мака и производњи опијума. То је нарочито случај са радном снагом за опсецање чауре и скидање сока са ње. Њихова празнина није још свуда попуњена. Насељеници из дру-