Ekonomist

902

ПРИВРЕДНА ХРОНИКА

Шести конгрес привредника

Надан 8. и 9. септемба ог. одржан је у Београду конгрес привредних комора и организација на коме су узеле учешћа све трговачко-индустријске коморе у земљи, сем Загребачке. Дневни ред је био доста обилан и прилично шаблонизиран, по ономе „како сваке, тако и ове године“. Учесницима конгреса раздавана је једна књига (издање Београдске Трговачке Коморе) под насловом: „Стални привредни годишњи конгреси 1923— 1927.“ У њој су сазивачи конгреса изнели резултате досадашњих пет конгреса, управо дали један регистар донесених резолуција по струкама.

Добар део захтева из резолуција досадашњих конгреса спроведен је у дело доношењем закона (на пр.: закон о царинској тарифи, о порезама и т. д.) Сем тога спремљени суи многи законски пројекти. Највећи број захтева испуњен је за последње две године. Такав је случај и повећања увозне царине на брашно: млинарска индустрија добила је заштиту тек кад је постала живи леш. |

Најмање је испунило захтеве привредника Министарство Социјалне Политике. Од 11 захтева ниједан није остварен: само су 2 у раду, а осталих 9 нису ни такнути.

Г. Драган Милићевић, секретар Индустријске Коморе, изложио је у једном реферату колико су до сада те резолуције успеле. Од 203 разних одлука свих досадашњих конгреса, испуњено је 66%/. Од тога на поједине струке долази, као што следује:

Саобраћај 54, Финансија 44, Пољопривреде 939, Трговине 28, Шуме и Руде 8, Поште 3, Социјалне Политике 11, Народна Банка 6, Управа Монопола 5, на остало установе 5. Од тих усвојено је и спроведено у дело 182 захтева, 65 од _ сто. Делимично или чепотпуно решено је 39 или 19 од сто захтева, а 32 или 15 од сто од укупног броја захтева није уопште решавано.

Г. Милутин Станојевић, потпредседник Трговачке Коморе из Београда, дао је један озбиљан и исцрпан реферат о Земљорадничкој производњи у вези са извозом.

Он је напоменуо да трговинска политика није добра и да наша спољна служба, у првом реду консулати који треба да помажу нашу спољну трговину, нису дорасли своме задатку. Нарочито се задржао на производњи алкохола, о чему је дао ове податке:

Прошле године произведено је 20.000 вагона вина; од тога је извезено само 920 вагона у вредности 46 мил. динара, а све остало је попивено у земљи. Сем тога попивено је 6.000