Ekonomist

014

Према нашем схватању, оволико задужење, бар теоријски не преставља опасан појав; али оно што је најтрагичније и најфаталније јест то што је ово задужење непродуктивно и неекономско, У 1924. г., према билансима новчаних завода за ту годину“), и према извештају Гл. Филијале Државне Хипотекарне Банке и извештај Филијале Народне Банке, види се, да народ у Ц. Гори, у тој години, дугује око 40 милиона динара. Међутим, ово задужење данас износи као што се видело, четири пута толико. Може се рећи да је један мали део овог задужења пласиран у грађевине, и то је све. Других радова у економском смислу апсолутно није било. Интересантно је питање, какво би стање данасу Ц. Гори било да нису ове наше две најаче банке отвориле. своје филијале у Ц. Гори...

Једини приходи Ц. Горе су од извоза: стоке, дрвета, коже, вуне, липова цвета и других сировина, а расходи на увозне артикле: жито и све могуће фабрикате. Па кад се узму у обзир плате, пенсије, пошиљке уштеђењена од печалбара из света и сл., перспектива ипак није ружичаста. И неће бит све дотле, док се народу у Ц. Гори не дадне могућност рада и зараде и не отворе јавни радови. Јер све ове приходе народ мора употребљавати на одржање егзистенције, а за регулисање дугова мора се задуживати и. Т. д. и. т. д.

После свега овог, можемо резимирати и закључити са констатацијом, да народ у Ц. Гори, сваким даном извесно иде у презадуженост и већ се духовним очима назире страховита економска катастрофа његова, која би по дејству и последицама својим могла бите судбоносна и кобна и по народ и по државу. Ст. Даниловић

Izveštaj o !:ђесауапји пехоода u" [уогшсата

Jedna od Slavnih tačaka dnevnog reda prošle Medjunarodne Konferencije Rada u Zenevi odnosila se na sprečavanje nesretnih slučajeva. Ovim se pitanjem Medjunarodni Biro Rada do sad već u više mahova pozabavio bio ı to prvi put 1923. gsod. o metodama Sigurno i O automatskom prikačivanju vagona, poslednji put 1926. · pripremanjem izveštaja o merama za predupredjiv anje nesretnih ava Za prošlu Konferenciju sastavio Je Medjunarodni Hiro Rada t. zv. »Sivi izveštaj, koji se u potankostima bavi celim ovim pitanjem.

U prvoj glavi ovog izveštaja zabeležene su sve zakonske odredbe u pogledu predupredjivanja nesretnih slučajeva ı kontrole

») Банкарство у Црној Гори („Банкарство“ децембар 1925).