Ekonomist

по ~ | =

најосновнијег народно привредног образовања. (Основни термини и појмови су код њих у хаосу. Друга наша статистика нема своје солидне организације, а без ове немогуће је овај нов начин привредног испитивања. Ми немамо још ни добре статистике становништва, а о осталој ида се неговори. Предпоставка да ћемо моћи брзо добити добру и свестранију статистичку организацију, мало је вероватна. Наша статистика је данас фрагментарна и у зачетку развијања а разумевање за њу као и да не постоји код наших званичних привредних политичара. = ==

Услед горњега — нама је потребна јака пропаганда заортанизацију статистике, а све док се ова не оствари и овајрад Tr. Билимсвића може имати само информативан значај и као такав он је добро дошао нашој привредно слабо образованој средини, - Пан.

Udruženje Acronoma u Zagrebu. Kelerati održani na glavnoj skupštini 17 i 18 lipnja 1928. — Zagreb 1928. — Ilonugerm и овом публикацијом обухваћени реферати јесу: |} prof. Dr, Oton Frangeš: »O djelokrugu i radu maših poljoprivrednih fakulieta«. — 2) Dr, ing. Branko Horvat: »Preduslovi za rad u raтоди«. — 3) Ing, Ivo Ružička: »Niža poljeprtvredna nastava.

4' Dr, Pavao Kvyakan: »Današnje stanje i potreba reorganizacije naše poljoprivredne službe'* — 5) lag, Rado Lach: »Povećamje proizvodnje u poljoprivredi i ustanove poljoprivrednih Komora*, 6) Prof, Ine. Stjepan Jurić: »Zadružna svojina i naš poljoprivredni napredak«. — 7) Dr, ling, Karlo Šoštarić-Pisačić: »Poljoprivredni izvovni kapacitet naše države.« — 8) Stanko Ožanić: »Unapredjenje 1 бајепје јиХлоб уоба,« — Сви ови реферати својим насловом указују да им предмет расправљања није од ужег стручњачког интереса већ од ширег привредног интереса, Већина од њих односи се на детаљне моменте чије је расправљање и рашчишћавање потребно ради формирања нашег »привредног програма» о коме се у последње времо врло често напомиње да је неопходан. Пан.

Вовдал Кгејле, Монте гачи! дап. Веобгаа 1928. — Питање је, историски и теориски доста детаљно расшчлањено, али не и много разрађено, Гледиште једнострано. Циљ књиге пропагаторски, Сва су питања само летимично додирнута. Марксова теорија о вишку рада сувише подвучена, како то више ни социјалистичко схватање не прихваћа,

Па ипак ова књижица може својом рашчлањеном садржином да послужи бар са информативног гледишта. А то у толико пре што је код нас објективна књижевност о социјалним проблемима и сувише не развијена, i

Садржај, у главној деоби је овај: Неколико речи у напред.

: