Ekonomist

370

ЊЕ арифски Одбор и реформа жељезничких тарифа

За последњих десет година у начину вођења и извођења саобраћајне тарифске политике дошло је до једне необично велике и врло важне промене. Све до почетка 1926. г. Министар Саобраћаја водио је неограничено и неприкосновено таририфску политику уз сарадљу својих референата и стручњака из Ми= нистарства и Генералне Дирекције Државних Жељезница. Он је давао иницијативу за делимичне и корените реформе тарифа; он је одлучивао о повластицама за превоз појединих артикала: он је за те повластице утврђивао висину, облик и трајност. Укратко Министар Саобраћаја могао је да мења саобраћајну политику по милој вољи, сносећи, при том, сву одговорност за последице лично, Но међу непосредним саветодавцима није имао ни једног преставника привреде, још мање ма коју привредну установу. У колико су се ова лица и организације јављале то су чиниле у форми жеља, предлога, молби и жалби о којима је, по пријему, решавано у затвореном званичном кругу, а

Почетком 1926. т., једним потезом пера у тај круг Министрових непосредних саветодаваца за ствари и питања из области тарифске политике на жељезничком, речном и поморском бродарству уведени су и преставници Народне Привреде, односно представници њених сталешких организација Комора и Савеза, Тим истим путем и у истој прилици позвани су на са“ радњу и представници осталих привредних Министарстава. Тако је оживотворен Тарифски Одбор, једно тело коме је стављено у задатак да води бригу о свима питањима наше саобраћајне тарифске политике, И с обзирим на околност да су средином ове године отпочели велики радови на коренитој реформи саобраћајне тарифе, о чијој ће суштини бити накнадно речи, није на одмет и од штете ако се ближе и пространије размотре устројство, начин рада и све добре и слабе стране Тарифског Одбера, као посебног саветодавног органа Мини старства Саобраћаја у изградњи и спровођењу тарифске политике поморског и речног бродарства и државних жељезница.