Ekonomist

423

чланак у Међународној Ревији Рада у свесци од Децембра, тако ла би излишно било упуштати се у потанко разлагање о овој теми. Ја бих само да приметим да ово питање није још пречишћено ни у послодавачкој групи: оно би шта више вероватно остало и даље „у ладовини,“ да на прошлој конференцији рада јапански раднички делегат није ставио предлог који је прихваћен био од саме конференције и даље упућен Савету, а који је предлог применио цео тај проблем на конкретни случај; то је предлог, да се приреди опсежна анкета о текстилној индустрији. Ја ћу о овој анкети реферисати при састанку нашег стручног савеза текстилних индустрија, али бих овде у вези са њеном еминентно економском природом да истакнем њен значај по целу ин дустрију. Ова ће се анкета наиме односити пре свега на питање надница прво у текстилној, а доцније вероватно и у дру“ гим гранама индустрије и онда ће се испоставити да би објављивање абсолутних бројева о надницама дало потпуно погрешну слику о радним приликама у појединим, а нарочито у аграрним земљама са нижим надницама и да је зато потребно протегнути анкету на испитивање а) потрошачке моћи и 6) производних трошкова у појединим земљама, Није свеједно да ли радник себи за своју надницу може да набави мање или више потребштина, т. ј. да ли је живот скупљи или јефтинији.., Исто 'тако није свеједно да ли је индустријска производња у опште могућа само са нижим надницама, јер су остали производни трошкови превелики. Ја сам се како на састанцима Д. Н. тако и на свима оним конференцијама које су се бавиле привредним питањима заузимао за то, да се већ из разлога правичности не губи из вида целокупност економског проблема; да се узимају у поступак сви његови де“ лови, дакле и они, који бе нам омогућити да и ми дођемо до јефтинијих дугорочних кредита, до јефтиних капитала, до веће и издашније производње путем рационализације и путем набавке машина, којим се штеди у радницима, у времену и у новцу. Кад се међународне установе већма буду бавиле тим деловима проблема који су нама и нашим потребама ближи и када их буду решавали у нашу корист, онда ћемо и ми моћи да повисимо наше наднице, јер ћемо више и јефтиније производити. Све донде пак док се не будемо изједначили у свима трошковима производње; немогуће је изједначити једино висину радничких надница. (Ово је питање од толике важности, да сам после Париза отишао био на састанак са неким послодавачким колегама у Брисл, где смо утврдили потребу темељитог претреса овог питања још пре састанка комисије Савета Међународног Биро-а Рада, да би се претходно дошло до јединственог становишта у нашој групи. Једино питање које се такођер тиче наше коже дискутовано је било у Паризу под насловом Сарадње индустрије и