El Emel

Pigmalion: Znam... Znam da si tr sada druga zena. Galateja: Nisam zaboravila da si se ti do jufe plašio da mi govoriš o onome stone shvatam, Zato jer sam se i ja bila plašila toga ... Da! .. . Ne krijem da sam se bojala tebe! Flgfnalicin: A sada? Galateja: Ne .. . Ne plašim te se jcr te volim ■■ ■ voslim te zato štp te znam a pomajcm i sem donckle. Pigmalion: (posmatra je sa čuđenjem i- divljsnjem, i šaipMĆe) O bogovi! . . . O bogovi! . . . Galateja: što me gledaš tako Pigmalione? Pigmalion: SLušaj me dobro Galatejo .. . Rećiću t: prvi put reči koje se izdižu iz dubine mega srea kao što se podiže vruići zrak sunca. Galatejo, ti zaskižuj'SŠ mene i moj.u Ijubav . . . Galateja: (spusta se na kolena istavlja svoju glavu u njegovo krilo) Božanstvo moje! Ti si moje božanstvo, Pigmalione! Pigmalion: (saginje se i ljubi je) . . . Apolon uizima gitaru i svira na njoj . . . Galateja: (diže glavu)’ Prekrasna muizika uzbuduje moju dušu! Pigmalion: (osluškujući) Da .. . Da .. . Galateja: Da li je ' čuješ? Piemalion: Ona me potseća na trenutke u kojima sam maštao o tebi. Galateja: Izgleda kao da su zvuci gitare. Pigmalion: Ah, sada shvatam. Sve sam razumeo . . . Saznao sam sve. Galateja: šta t 0?... šta to Pigmalione? Pigmalion: Hvala ti Apolone! . . . Hvala ti Apolone! . . . .... Na Venerinom lieu oertava se bes . . . Venera: (vuče Apolona za ruku, obraća mu se grubo) Hajdemo! .. . Hajdemo! .. . Već sam izgmbila dosta vremena ovde! Apolon: (smešeći se) Zar nemaš srea da priznaš da sam ja pobedio! Prevela s arapskog NEVENA KRSTIĆ

Susreti i razgovori

TT našoj zemlji boravili su poznati umetnici Ujedinjene Arapske Republike. Operske pevačice Emira Kamel i Violeta Makar provele su krajem prošle godine mesec dana u Beogradu, u okviru kulturne saradnje između UAR i Jugoslavije. Pre dva mcseca posetio je našu zemlju jedan od najpernatijih filmskih režisera gospodin Salah Aba Seif. On je vodio pregovore o angažovanju jednog jugoslovenslkog režisera za zajednički rad na filmu o revolueiji u Jemenu. Tom prilikom umetnici su dali izjave za radio Beograd, a njihove utiske o našoj zemlji i jugoslovens/.oj umetnosti kao i o umetnosti Egipta objavljujemo u ncšto skraćenom obliku. C :, j boravka egipatskih operskih pevačica bio je upoznavanje sa radom i iskustvom clanova Beogradske opere. O svom susretu sa beogradskom umetničkom sredinom Violeta Makar je rekla: Ginjenica je da kulturna razmena sa Beogradom ima veliko.g uticaja na naš umetnički život. Naša zemIja pđklanja veliku pažnju kulturi i praćenju svetske umetnosti uopšte. Mi smatramo da je Jugoslavia ispred nas na polju umetnosti i žato pokušavamo da se upoznamo sa njenim umetničkim dostignućima. O iskustvima stečenim u Beogradskoj operi Violeta Makar je rekla: Beograd ima kompletnu operu. Mi za sada imamo samo hör, simfonijski orkestar i ve-ći broj solista, ali još uvek nemamo celovitu trupu. Zbog toga se i nalazimo ovde kako bi se praktično na samoj sceni uipoznali sa dramskim izražajem u operi, koreografijom i režijom. Nadamo se da ćemo po povratku u našu zemlju primeniti sva iskustva stečena ovde koja će koristiti osamostaljivanju opere u Kairu. Interesovalo nas je šta je egipatskog filmskog režisera navelo da se odluči na saradnju sa jugoslovenskim režiserom. Gospodin Salah Abu Seif se rado odazvao: Došao sam u Beograd da se sporazumem sa jednim režiserom stručnjakom za ratne filmove. Mi u Egiptu pripremamo nekoliko velikih filmova o revolueiji i ratu. Dosada smo često koristili američke režisere za filmove sa ratnom tematikom. Međutim, u ovom patriotskom filmu želimo da koristimo znanje jednog režisera iz prijateljske zemlje. Mi se oslanjamo na iskustva tog umetnika i prijateljstvo koje vezuje naše dve zemlje. Već sam gledao nekoliko filmova i uverio se da ima dobrih režisera koji nam potpuno odgovaraju. I ranije sam čuo a i prijatelji su me obavestili o nekim vašim režiserima. Upoznao sam se sa njima, pogledao njihove filmove i pronasao dva režisera koji su me impresionirali umetničkim izrazom i humanošću u njihovim ratnim filmovima. To su Veljko Bulajić i Žika Mitrović. O egipatskoj kinematografiji i filmskim temama njegove zemlje gospodin Abu Seif je rćkao: