El Emel

„Oni pripremaju operaciju strasnog falsifikovanja; u odnosu na obrazovane, uvode Islam, u odeću savremenosti, u odnosu na proste, pričaju o raju i paklu, i taiko se šire u ime socijalizma, patriotizma i demokratije. I NAPREDNA IDILA Mojoj dragoj nije dosadilo da govori o svojim prinopima. Rekao sam „moja draga"? Da, još od poIjupcä, koji sam joj ukrao, trudio sam se da je zovem „mcjom dragom". Imala je potrebu za govorom ili pokretom. To je kasnije ignorisala ,kao, ocajavajuci zbog mog poboljšanja. Kada sam joj rekao da strastveno želim da čujem reci ljubavi iz njenih usta, zauzetih socijalizmom, ulkorila me je s przeirom: „To je zastareo buržoaski pogled na žemu . . ha!" Rekoh s nestrpljenjem: „Moje poštovanje prema teibi je iznad svake diskiusije i priznajem da sam tvoj učenik uonome što je najplemenitije u mom životu, aid ja te volim i šta je lose u tome?" Gnev nestade sa nje, ali promeni izgled ,kada sam joj se priblizio, resen da je poljulbim. Ne znam kako je pogodila moju nameru, jer me odgumu. . . Divno je stvorenje, lepog

uma i tela, bez obzira na njeno preterano unošenje u politiku. Kada sam je pozvao da se prošetamo po bašti, reče: „Pod jednim uslovom! Da ponesemo knjigu i prevodimo". „Ne, nego radi šetnje i ćaskanja pa makar se svi ogrešili o socijalizam!" Možda mi, u odnosu na samog sabe smeta baš prezasićenost milosrđem? Nisam prestao da ponekad, gledam na ženu tradicionalnim buržoaskim okom i izgleda mi u izvesnim časovima otstupanja i moraine nepostojanosti da je socijalizam kod napredne žene, ništa drugo do jedna vrsta očaranosti, kao udar po pianinu i kinđurenje, ali i sasvirn je moguće da me je godina u kojoj sam upoznao Suzanu promenila mnogo i očistila do pohvalnog stepena od buržoaske prljavštine /koja se nastanila u meni. „Zalosno je da hapse toliko naših drugova!" „Da, draga moja, hapšenje je moda koja se širi u danima rata i terora, međutim zakon ne vidi ništa lofeg u osvajanju principa, ako se ne sjedinjava sa pozivom na nasilje." „Mi ćemo držati tajna predavanja radnicima, sem ako se i to ne smatra pozivom na nasilje?" Ahmed se nasmeja:

„Uhapsiće nas ranije ili kasnije, sem..." Pogleda ga rupitnim pogledom. „Sem ako nas brak ne urazumi!" Ramena joj se trgoše prezrivo i reče: „Ko ti je rekao da sam ja saglasna da stapim u brak sa čovekom kolebljivim kao Sto si ti?" Kolebljiv? Malo se zamislila da bi sa ozbiljnom pažnjom rekla: „Ti nisu iz radnioke klase kao ja! Oboje se borimo protiv istog neprijatelja, ali ga ti nisi upoznao kao što sam ga ja uipoznala. Dugo sam osećala siromaštinu i njene mrsike tragove u porodici. Pobedila ju je moja sestra, dok je siromaština nije nadvladala, pa je zatim umrla, a što se tiče tebe, ti nisi . . . nisi iz radniäke klase!" rede mimo: „Ni Englezi nisu bili iz te klase!" Nasmeja se kratko, pökazavsi svoju ženstvenost: „Kako da te zovem? Prine Ahmedov ?Ne negiram tvoje principe, već preživele buržoaske ostatke. Izgleda mi ponekad da skrivaš tvoje poreklo iz porodice ševlket !Tonom koji nije narušio svoju graniou: „Grešiš, mučiteljko !Ne stidim se onog što sam nasledio, kao što tebi ne smeta siromaštvo, tako ni meni bogatstvo, znači skroman prihod sa kojim je naša porodica pošteno živela. Nije sramotno ako se neiko smatra buržujem, a i inercija kao i zaostalost iza duha savremenosti nije porok." Osmehujući se: „Ne ljuti se! Mi smo svi fizičke i prirodne pojave. Ne pitajmo o onome što smo sami našli u njemu, ali mi smo odgovorni za ono što usvajamo i činimo. Izvinjavam ti se. Reci mi da li si ti spreman da držiš predavanje radnicima bez obzira na posledice?" Reče familijar.no: „Do juče sam održao pet predavanja, redigovao opasne puiblikacije i razdelio na desetine časopisa. Na vratu imam vise od dve godine duga zatvora vladi, pa mogu jo§ dodati!" Pruži ruku sa strahom i stavi je na njenu nežnu., tamnoputu ruku u zanosu i divljenju. Da, on je zaista voli, ali on ne stupa u svetu borbu u ime ljubavi. Ona kao da nije prestala ponekad da sumnja u njega. Da li se ona šali ili se plaši buržoazije, koju smatra da je potisnuta u njemu. On veruje u princip kao i u nju, to mu je neophodno. Zar nije sreća uživati u osobi koja te u potpunosti razume i koju ti razumeš? Sem ako izm.edu tebe i nje ne postoji neka obmana? Obožavam je i ako „dugo sam osecala siromaštinu"; to je otvoren razgovor kojim se uzdigla iznad svih devojaka svoje vrste. Volimo se bezfbrižno a zatvor nas očekuje. Možemo stapiti u brak, otkloniti teškoće i živeti udobno, ali to će biti život bez duha. Povrh svega izgleda mi ponekad da je taj princip prokletstvo bačeno na nas iz kosmosa i od sudbine. On je moja krv i duh. Kao da sam prvi odgovoran za celo čovečanstvo, „Volim te!" „Zbog čega?" „Za sve i bez razloga!" „Govoriš o svetoj borfbi, a sree ti peva od srece!" „Razlika između te dve beznačajnosti je ista kao i razlika između mene i tebe." „Sem ako ljubav ne znači sreću, smirivanje i mržnju ka zatvoru?" „Zar nisi slušala o proroku, koji je vodio sveti rat noću i danju, i nije mu smetalo da oženi njih devet?!"" Lupnuvši prstima:

4