Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ПУКУ. ——_ о =о- 45 <> = а

ГЛАВА 1 19

који је био још увек врло моћан. Да би сачувала спољашност, | |. турска влада се задовољила наименовањем новога_везира 1 дјх Београдском Пашалуку на место Мустафа паше. То је би у један старац, којим су дахије располагале по својој вољи. Ме- Ке ђутим, ускоро се међу Србима, па чак и међу Турцима јавио један озбиљан покрет против дахија. За вођа је био изабран Дервиш Бег, син Мустафа паше, који је од смрти свога оца живео у Цариграду. Потребно је било да се за њега изради ферман, који би га овластио да отера дахије и да пашалук поврати под власт султанову и да се затим из Аустрије набави оружје и муниција. Али, Неколико сувише ревносних присталица покрета у мало нису све упропастили. У околини Пожаревца јавио се пре времена (1802) један устанак, који су дахије свирепо угушиле.) И поред тога неуспеха завера против дахија проширена је у току 1803 године. Аустриске граничне власти биле су такође ~ наклоњене покрету.

Припреме су напредовале и код Срба, као и код Турака. Час устанка се приближавао, али победа је раје била још далеко. 0р

Ј" 7

Крајем 1803 или почетком_1804, једно писмо кнеза Алексе Ненадовића, упућено мајору пЕ еру у Земун, било је ухва- == -

ћено и предато дахијама. тисма излагао је аустриј-, |

ском офиг политичко стање у Беог адском Пашалук О га је известио да Срби и 1 урци иду сложно против дахија и. да ће ускоро доћи до борбе, он је молио за помоћ у муницији и

официрима.)

Уплашени, видећи да им опасност прети и из Цариграда и у самом пашалуку, дахије су одлучиле да се једним покољем ослободе унутрашњих непријатеља. Сви виђенији Срби који су узели учешћа у последњем а ЕШ -турском рату, имали су да буду посечени, _Кад народ буде тако застрашен и Дишен

својих ђени јанилаца, власт-дахија биће знатно утврђена== држали су они.

МА:

за

б 37 = и“ РК пе ка Лаа 4 ј у – | М Ту Вук сте Караџић. Исто.7. 5 5 „~ КЕ 2) Изгледа да то писмо није писао кнез Алекса, него његов син Матија, с двојицом својих пријатеља (М. Ненадовић — Мемоари. 1 Изд. стр. 55 и 379 и 11 изд. 66—67 и Л. Арсенијевић—Баталака. Историја Српског Устанка. Београд, 1898. 1. 63.)

3) М. Ненадовић. Мемоари П изд. 63.

ож