Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ба

354 ___ЕВБРОПА_И_БАСКРС_СРБИЈЕ

је тада напоменуо да му је последње писмо написао у намери да му саопшти и српске разлоге, да би их руској влади могао доставити па да она пресуди. Та је примедба понова наљутила Рибопјера и он му је одговорио да не допушта да га ико на свету учи шта му треба радити. Давидовић му је тада изјавио да ће, из разлога што турска влада показује очевидну намеру да изигра најважнију одредбу уговора (о шест нахија), отићи, по наредби Милошевој, у Петроград да тамо осујети њену намеру и затражио је пасош. Идите — одговорио му је Рибопјер — ја ћу одмах наредити да вам се изда пасош; мени ће бити мило ако одете; бићу на миру од вас и нећете ми досађивати вашим запискама.1)

Јие

Милошево држање. Одашиљање Марка Ђорђевића у Цариград. Милошева „декларација“ о нацрту хатишерифа. Одашиљање Цветка Рајовића и Аврама Петронијевића у Петроград. Њихова упуства.

Милош је, 19 јуна, примио опширан извештај Давидовића о разговорима које “је “Водио с Рибопјером, Орловом и Бутењевом. Тај извештај произвео је тежак утисак на њега. Да би ствар поправио он је нашао да је потребно радити на две стране: образложити Рибопјеру мишљење о Савету и објаснити се непосредно с руском владом о свима питањима. Е:

Први задатак ставио је у дужност Марку Ђорђевићу, бившем депутату у Цариграду. Своје мишљење 0 Савету изложиво је у једној „декларацији“. Изјавио је да нема намере да оснива Савет, пошто већ постоји Народни Суд који исте дуж-

ности отправља. Дотадањи рад“стим Судом дао му је довољно доказа да српски народ неће никад пристати да књаз с неколиципом саветника расправља важније ствари и да данак распоређује без његовог знања и одобрења. Српски народ није „кротак“ и наоружан је; у свакога, је „тако рећи кућа пуна ватре“. Познато је да се он дотле за „маловажне узроке бунио.“ Свако село тражи рачун од кмета, срез од капетана и тд. на што је новац утрошен. Природно је, дакле да се народу да уче шће у управи земље; сваки други начин управе повредио би битни појам народа о његовој слободи коју ни јарам турски није могао уништити. Да би кнез са Саветом могао мирно владати без народног учешћа у управи, потребно би било да имају довољну војску да народ одрже у послушности а за то Србија нема довољно средстава. Из тих разлога он и старерешине сматрали су као политички потребно да народ преко Народне Скупштине узме учешћа у државној управи и то не само у питању разреза и распореда данка, него м у доношењу закона. Осем тога Савет састављен из нахиских старешина не би био погодан и због тога што ти људи већином немају потрго-

1) Д. Давидовић М. Обреновићу, 21 јула 1830. (Исто.214-16).

па

еру