Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ГЛАВА ХХГХ 355

них знања за државну управу и што би тај Савет био слаб, као у Карађорђево доба. Боље би било да у Савет уђу најспособнији људи и прирођени Срби, пореклом из Аустрије.

Милош је тако исто сматрао да у хатишериф не треба уносити никакве уставне одредбе и на тај начин давати могућности да се помисли да народ обезбеђење своје слободе добива од султана, него да би довољно било напоменути да се народу даје независна унутарња управа коју ће водити кнез са Саветом, по земаљским законима, пошто би такве одредбе ограничиле начело слободне унутарње управе у Србији које је за јемчено Акерманском Конвенцијом. Србија не би могла бити уређена по жељи и потргбама народа, него би се за сваку измену у хатишерифу морао тражити пристанак не само Русије, него и Турске. Међутим његова је намера увек била да предлоге устава и закона пргтходно подноси руском двору на преглед и поправку и да у унутарњем уређењу земље ништа не учини што би било противно Русији, тако да народ стекне уверење да слободу добија једино из руку свог високог заштитника.

Напослетку Милош је објаснио да је тражио да се из нацрта хатишерифа изостави одредба, по којој је турска влада

имала да призна српске законе у колико не буду противни | сувереном праву султановом, из разлога што је хтео да се тур- |

екој влади одузме могућност да омета уредбе о ширењу просвете и напретка у земљи. У потврду тога напоменуо је да се турска влада већ противила употреби звона у црквама и ношењу европског одела и дао је израза бојазни да ће она и у будуће ометати најоправданија новачења.

После тих објашњења изјавио је да својим ранијим примедбама на нацрт хатишерифа није ишао против слобода народних, нити је имао намеру да га потчини својој савомовољи, него да је, напротив, желео да народ обезбеди од те самовоље која би га могла упропастити, као што су влашки и молдавски кнежеви с њиховим Саветима (Диванима) упропастили и „у лико опасали Влахе и Молдавце. Желео је само да срећа и слобода које је цар даровао народу и које је он крвљу својих синова. откупио остану народу а не да тај народ, у коме нема _ предрасуда племства и благородства, остави самовољи неколико људи и да допусти дасе у Србији заведу сталешке разлике.).

Милош је наредио М. Ђорђевићу да ту „декларацију“ преда Рибопјеру и да му том приликом изјави његово лично поштовање и оданост Русији; да га увери да он цени милост рускога цара више од свега; да је свесан да 6:3 ње нико не може управљати Србијом и да он ту милост сматра као једини услов за његов останак на челу српске владе. Осем тога препоручио му је да му објасни да он баш због тога моли да руска влада

пошаље у Срб сула, који ће не само мотрити шта

1) Декларација, од 25 јуна 1830 (Исто.218-221).