Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ПИ ЕАН ВАН хе 357 |

је он послао; да му напомену да хладноћа посланикова према српској ствари даје повода веровању да је и сама руска влада охладнела према Србији и да је она изгубила милост цара заштитника; да, најпосле, изјаве наду да ће влада, из аката која јој подноси, стећи уверење да је Милош -имао пред очима само добро народа 'и да је његова непроменљива жеља да у Србији не заводи никакве установе, за које не би добио одобрење рускога двора. Осем тога наложио им је да од владе траже допуштење да он или његов брат, Јеврем могу доћи у Петроград, у циљу да изразе захвалност народа на дотадањој руској заштити, да поднесу на преглед израђени устав и законе, да траже једног руског консула који би владу руководио у пословима, да поведу Милошеве синове на васпитање у Русију и да се споразуму с руском владом о удаји његовг кћери, коју траже мноти магнати из Аустрије.

Поред тога Милош им је препоручио да изјаве графу Неселроде да се он не може примити владе у Србији без потпуног благовољења руског двора и да од њега очекује моралну и материјалну помоћ за уређење земље, али-да ће се радо одрећи престола, ако цар буде нашао да наследно кнежевско достојанство не треба дати његовој породици, као што народ жели.

Наредио им је, даље, да објасне влади да је Србији потребно једно утврђење за чување државне благајне и архиве; да, у случају, ако становање Турака буде ограничено само на градове, питају да ли се тада престоница Србије можг пренети у Београд и да сазнаду шта влада мисли о рушењу кладовског града и шанчева подигнутих после Букурешког Уговора у Ћуприји, Гургусовцу, Алексинцу, Ражњу, Параћину, Крушевцу, Прахову, Брзој Паланци, Неготину, Зајечару и у Лозници.

Препоручио им је, најпосле, да српским старешинама, који су као емигранти живели у Бесарабији, предаду његова писма и да им објаве да он жали што су се дотле морали потуцати по туђини, да ће их радо примити у Србију и да ће зато тражити допуштење од Русије.1)

____Из жеље да им олакша извршење тога задатка, Милош је депутате топло препоручио графу Неселроде, барону Строганову, Дашкову, Родофиникину, графу Орлову и Бутењевуз2) и наредио им је да, по свршетку њихове мисије, један од њих оде с упуствима владе у Цариград а други да се врати у Србију.

ПТ.

_ Примедбе руске владе на нацрт хатишерифа. Конференција од 21 јула 1830. Преговори у руском посланству (10 јула). Давидовићева

шка о границама. Турски нацрт хатишерифа за Србију. Одговор руског посланика. Конференција од 21 јула. Разговори између руског посланика и М. Ђорђевића. Посланикова порука Милошу.

У тренутку кад је Милош састављао упуства за Марка

1) Упуства А. Петронијевићу и Ц. Рајовићу, од 2 јула 1830. (Исто 223-6). 2) Писма од 30 јуна 1830. (Исто.226).