Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

356 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

«се ради у Србији, него који ће га својим саветима руководити и упутити да заслужи милост и наклоност цареву) У исто време, наредио му је да га извести да депутација која се шаље у Петроград има да изради да Милош може отићи тамо да изјави захвалност цару и да влади поднесе на преглед устав и законе који ће ускоро бити израђени. Милош се нада да ће на тај начин сви стећи уверење да је он неограничено веран Русији, да му на срцу лежи само срећа и добро народно и да ће тада влада издати руском посланику у Цариграду енергична упусва и натерати Турке да брзо реше српско питање.)

Поред тога Милош је том приликом упутио и једно лично писмо Рибопјеру. Честитао му је чин правог тајног саветника и изјавио му да жали што су његове примедбе на нацрт хатишерифа изазвале онако непријатељске речи у руском посланству. Налазио је да те речи „наносе највећу љагу његовој части“ и да суга утолико силније тронуле што је из њих видео да је и посланик сумњао у чистоту његових намера и у његов карактер и изјавио је наду да ће успети да увери свет да је њему „осем непоколебиме верности и вечите привржености русијској империји и најчистије љубави к роду и отачеству његовом, свако друго чуство сасвим страно.“ Допуштао је да су те примедбе могле дати нетачан појам о њиховом правом циљу и стога га је молио да поклони нарочиту пажњу разлозима из нетим у декларацији, коју му шаље по Борђевићу. Додао је да није имао намере да утиче на њега и да му, на против, оставља да народну ствар реши онако како буде нашао да је за народ најкорисније. На крају је дао објашњења о циљу депутације која је имала да иде у Петроград и то иста онаква каква је ставио у дужност Ђорђевићу да му саопшти.)

За депутате у Петроград Милош је одмах одредио Цветка Рајовића и Аврама Петронијевића. Предао им је преписе ДеавтдловутевеоР-навеннтаја-од-21 јуна, „декларације“ од 25 јуна и упустава која је дао М. Ђорђевићу. Ставио им је у дужност да изјаве графу Неселроде да српско питање од Једренског Уговора до последњих дана није кренуло напред; да долазак турског комесара у Србију није ни мало помогао решењу тога питања и да су се чак Турци који су се били иселили, нарочито после објаве хатишерифа, почели враћати на своја места; да је народ, услед тога, дошао у забуну и да почиње да сумња у руску заштиту и да верује тврђењу Турака да хатишериф неће бити извршен. Препоручио им је да се, приликом излагања преговора у Цариграду, потуже на Рибопјера што је нацрт хатишерифа предао турској влади, пре него што је њему послат на преглед и што је после врло неповољно примио примедбе које му

1) Тајна упуства М. Ђорђевићу, од 26 јуна 1830. (Исто.222). ... ..2) Јавна упуства М. Ђорђевићу, од 26 јуна 18390. (Исто.222). 3) М. Обреновић Рибопјеру, 26 јуна, 1830. (Исто.217-218).

пр