Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ГЛАВА ХхжиХ 361

и да се нереди, који би, по њиховом мишљењу, настали приликом предаје тих крајева, не би могли избећи ни у случају замене. Осем тога он им је изјавио да не може даље одлагати једно питање које је морало бити свршено у року од месец дана од потписа Једренског Уговора.

Турци су га тада почели уверавати да су вољни да тачно изврше своје обавезе према Русији, али да би повраћај одузетих нахија направио велике неприлике царевини и за молили су га да поради да се руски цар прими да буде судија у том питању. Беглички ефендија је тврдио да је одредба о одузетим нахијама једина тешкоћа за Турке и да ће се за остало лако погодити; да они имају већ израђен хатишериф који се готово потпуно слаже | с руским нацртом и да ће га ускоро саопштити посланику с обавезом да у њему учине све измене које он буде затражио а на које им буде могућно пристати.)

Али посланик је остао при својој изјави и обећао им је само то да ће им послати карту на којој ће бити обележене нахије које Србији треба вратити.

После конференције Давидовић је позван у руско посланство, тде му је посланик наредио да на француском опишг границе Србије и да на карти, која је приложена делу Л. Ранкеа о Србији, обележи границе шест нахија. Давидовић је превео податке о границама које му је Милош послао и који су били предати и турском комесару у Србији. Из тога описа изостављен је само захтев да Кладово буде порушено, пошто је томе посланик био противан. Али на карти није могао обележити границе, пошто на њој нису била означена места.

Та белешка о границама предата је турској влади, 15 јула. После два дана Турци су посланику саопштили свој нацрт хатишерифа за Србију. Е

Написан у облику фермана тај је акат давао Србима: 1. слободу богослужења, 623 помена о звонима, нити о избору митрополита и владика 2. унутарњу самоуправу, с тим да Ми.лош за живота буде баш — кнез и да после његове смрти народ бира за кнеза једнога од његових синова, ако који за то буде способан или другога кога из своје средине 3. да плаћају милион и по гроша на име данка и милион гроша на име прихода граду, да управља београдском царином и трошарином и да има права кантарска и друга (тј. на мукадске приходе у Београду) 4. да Срби могу путовати ради трговине по Турској Царевини 5. да могу подизати болнице -и“школе_6..-да муселими из крајева у којима нема градова ни Турака буду уклоњени и 7. да Турци могу продавати своја непокретна имањаи ићи у градове а да они који неће могу, као-и дотле, живети и уживати своја добра.2)

1) Рибопјер графу Неселроде, 17 јула 1830. (Исто.239-240). 2) Исто. 243-4.