Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

362 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Овај је нацрт био тако неозбиљан да је могао изазвати само осмех руског посланика.

Депутати су се надали да ће том приликом успети да у руски одговор буде унесена одредба о унутрашњој управи оваква какву је Милош желео. Али та им је нада остала празна. Марко Ђорђевић, који је стигао у Цариград, 6 јуна, примљен је био код руског посланика, после неколико дана, у друштву с Давидовићем и Л. Теодоровићем. Они су том приликом предали · посланику „декларацију“ и изјавили му Милошев поздрав и поштовање. Заузет другим пословима посланик је обећао да ће је доцније прочитати и напоменуо је узгред Борђевићу да Милош тежи за самовлашћењем, да не би било добро да цео народ узима учешће у државној управи и да је то царева воља, којој се Милош мора покорити.

Приликом новог пријама код посланика, 29 јула, они су наваљивали да он у свој одговор, који је баш тада писао, стави о унутарњој управи овакву одредбу: „независно унутрашње правитељство, које пе кнез и Савет по законодавству земаљском отправљати“, али посланик није никако на то пристао. Срби су — рекао је он — султанови поданици и он им законе издаје а кад буду имали слободну унутрашњу управу могу радити како хоће.!)

Поводом одговора руског посланика одржана је, сутра дан, нова конференција између Рибопјера, Реис ефендије и беглички ефендије. Турци су том приликом пристали да даду Србима слободу богослужења, али да у Београду не буде звона, пошто султан као верски старешина муслимана (калифа) не може, тобож, давати свој потпис на један акат у коме је реч о дизању цркава и звона. Руски посланик је пристао на то, с оградом да се питају и српски депутати. Е

Дужа, али мирна дискусија вођена је о независној унутрашњој управи и о наследном кнежевском достојанству. _Ренс ефендија је нагласио да је сувишно стављати у хатишериф сав српски устав и да би довољно било рећи да се Србима даје унутрашња управа па нека се управљају како знају. Посланик је одговорио да Руси не могу пристати да се по турском начину сва власт преда једном човеку, као паши над пашалуком, него је тражио да турска влада призна све власти у Србији, које ће одржавати равнотежу у народу. Турски министар је пристао и на то. Исто тако одобрио је да поглавар српског народа носи титулу кнеза а не баш — кнеза, каошто су раније Турци предлагали. Пристао је, даље, и на то да се кнезу пошаље диплома (берат) без одлагања.

Али с одредбом о кнежевом наслеђу није ишло тако глатко. Руски посланик је доказивао да би било у интересу Турака да кнез буде наследан, пошто би у том случају земља била.

ту М. Ђорђевић М. Обреновићу 26 јула 1830. (Исто.245),

»