Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ГЛАВА ХХХ 363

сачувана од буна и пошто им је Милош веран и одан и заслужио је да његову верност нечим награде. Међутим турски министар је разлагао да је то тешко дати, пошто је султан наследан и пошто не може то своје право другима у Србији давати.__Пристајао је да Милош буде кнез и да после њега дође његов најстарији син, али је тражио да после његове смрти народ бира најспособнијег човека за кнеза. Посланик је изразио бојазан да тај избор не изазове свађе и препоручивао је да чувају Србију од буна. Турчин га је тада подсетио да он све заснива на уговорима а да уговори народу остављају избор старешина и тражио је да се бар у тој одреби уговор изврши. Руски посланик је признао да је потребно држати се уговора, али је додао да он, у интересу Турске и као пријатељ, саветује да испуне ту општу српску жељу. Али турски је министар остао при своме предлогу. Тиме ће се—рекао је он — угодити и Милошевој верности и жељи народа и уговорима. Може се лако десити да синови последњега кнеза буду малолетни, зар онда деца да управљају земљом и народом; није ли боље и паметније и за земљу корисније да управља најспособнији од браће и сродника кнежевих> Видећи да Турци неће да попусте, руски посланик је изјавио да се много не разилазе у том питању и оставио је ту одредбу на страну.

За тим је дошло на ред питање о одузетим нахијама. Ру“ ски посланик је одлучно изјавио да пе оже одустати олотражених граница, да то питање не може више одлагати и да ће 0 томе писати цару. Додао је да је та одредба јасна, да је основана на уговорима, да се од ње не може одустати и да је требало да буде извршена у року од месец дана, од потписа Једренског Уговора. Пошто је Реис ефендија ћутао, посланик је прешао на питање о данку и осталим дажбинама. Турци су раније тражили да Србија плаћа два и по милијона гроша годишње. Посланик је доказивао да је то много, навео је да Влашка, која је два пута већа и богатија од Србије, плаћа свега један и по милијон и предлагао је, и то једино из жеље да помогне рђавим турским финансијама, да Србија плаћа два милијона. За тим је примљена одредба о управи турских имања у Србији, по руском нацрту, одредба о слободи трговине и подизању школа и болница, по турском предлогу и одредба о становању српске депутације у Цариграду, по руском нацрту.)

После два дана примио је руски посланик Марка Ђорђевића _ да саслуша Милошеве по иве поруке. Пошто је прочитао његова тајна упуства и саслушао његова објашњења, посланик га је уверавао да све што је дотле казао о Милошу није рекао У злој намери; да и они руска влада поштују Милоша; да му он лично жели свако добро; да је за њега више радио него што је требало; да"он) као руски пасланик, може само добра желети

Ова АДЕ 6 4 ИК

ђ) Рибопјер графу Неселроде, 31 јула 1830. (Исто.248-251).

6