Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

38 ЕВРОПА И ЕАСКРС СРБИ Е

Цар Александар је примио тај извештај са великим задовољством. Одајући хвалу духу који је инспирисао кораке бечке владе, он је са жаљењем нашао да нису потпупо испунили његове намере. Немогући да остане равнодушан према судбини једноверних Срба он је нарочито желео да их не оглаша-. вају за одметнике, јер би то значило навлачити на њих гнев: турске владе, која се дотле доста повољно држала према њима. Држао је да анархија, у коју је била запала Турска Царевина, чини догађаје, као што је српски устанак, врло честим. Желећи да помогне одржање те државе, чији су делови, тако слабо везани међу собом, били готови да се одвоје, сматрао је да је за то најбоље препоручити хришћанима, турским поданицима да буду покорни њиховом владаоцу и саветовати Султану да ублажи колико је могуће, њихов положај и да им покорност учини сношљивом. |

Таква политика изгледала му је још потребнија у том тревутку према Србима, што би они, доведени у теснац и обезхраорени са свих страна, могли „послушати улагивања Француза“ и предати им се а то би опет могло имати врло озбиљних последица и за саму Аустрију. Да би одговорио с истим поверењем аустријском цару, Александар | је наредио влади да све те мисли достави руском посланику у Бечу и да му нареди да се с аустријским министром објасни у том смислу. „Његово Величанство, писао је кнез Чарториски графу Разумовском, жели да томе додате да ми поуздано знамо да турска влада није повољно примила представке аустриског посланика, јер није умела схватити њихов прави значај. Према томе, изгледа да би у овом тренутку било најзгодније приволети Србе да остану покорви-турској влади и да се држе тако да не буде никакве сумње у том погледу. Бечки двор, који има у својим рукама све што је њима најпотребније у борби против дахија, њи х угњетача, имаће и најјачи утицај на њихове одлуке. С друге стране, требало би уништити рђав утисак који је на турску владу произвела вест о смишљеној побуни Срба против ње и, уверавајући је о њиховој покорности, склонити је на милост и благост. Изгледа да би, на тај начин, бечки двор, најбрже постигао да на његовим границама престану немири и да би сачувавши султану поданике боље расположене према његовој влади добио на својим границама један народ, на чију би се захвалност и пријатељство могао ослонити.!)

Такво је држање заузео руски двор у погледу српског устанка баш у тренутку кад су депутати устаника дошли да га моле за заштиту.

Извештен о доласку српских депутата у Петроград, кнез Чарториски је одмах сутра дан наредио да их доведу к њему. Прота Ненадовић му је предао молбу старешина упућену цару Александру. Министар му је обећао да ће је поднети цару. Затим им је рекао да је већ извештен о устанку и питао их

Ту Кнез Чарториски графу Разумовском, 2 августа 1804 (Исто. 37—38) -·