Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

-46 ЕВРОПА И РА КР: СРБИЈЕ

Најоштрије мере против српских устаника биле су, дакле, предузете сутрадан по доласку српских депутата у Цариград, али је то чувано у највећој тајности,

Кад су српски депутати дошли, 13 јуна, код министра уну"трашњих дела да му предаду народну молбу, он их је примио најлепше. Пре него што је молбу и летимично прегледао рекао им је да ће њихова ствар бити повољно решена. Стављено им је било у изглед наименовање једног грчког кнеза у Србији, као у Влашкој и Малдавији, али депутати на то нису пристали.

Депутати су много рачунали на помоћ руског посланика у Цариграду и ступили су у везу с њим, преко капетана Чардаклије. Италински је већ био добио наредбу од своје владе да помогне српску молбу, чију му је садржину саопштио руски консул из Букурешта. Али, његовје положај према турској влади био веома незгодан. Важни преговори о обнављању савезног уговора између Русије и Турске од 1799 г. били су у току и он није могао, пре свршетка тих преговора, успешно посредовати у корист Срба. Осем тога, Турци су били обавештени, и поред свега старања да се то од њих сакрије, да је једна српска де тација ишла у Петроград 1804 г. Италински је, пре свега, морао умирити турску владу односно последица тога корака.

На једном састанку који је имао с Реис-Ефендијом, Италински му је казао да су Срби, одиста, слали депутацију у Петроград, али да их је цар саветовао да буду покорни султану и уверио их да ће имон, по милости својој, дати оно што желе и обећао им је да ће порадити код султана у њихову корист. У исто време замолио га је, у име своје владе, да одобри српску молбу коју су депутати донели у Цариград и затражио је да му је саопшти у препису, како би могао сазнати њене појединости.

Турски министар му је одговорио да је молба дата на превод и да му још нису познати српски захтеви, али га је уверио да је влада расположена да их прими и да је баш с тога за новог београдског везира и постављен Хафис паша, који ће бити у стању да истера Гушанца и његову војску из београдског града ти да Србе ослободи од тих нових угњетача.

Руски посланик му је на то саопштио да је постављење Хафис паше изазвало међу Србима тако расположење које не даје ни мало наде на скори свршетак српског покрета и саветовао му је да га влада замени другим којим пашом.)

Српска молба преведена је на турски и предата министру унутрашњих дела тек 2 јула. Руски посланик је одмах замолио Реис-Ефендију за њен препис. Министар је одговорио

1) Извештај Италинског кнезу Чарториском, од 30 јуна 1805. (М. Гавриловић. Ичков Мир од Ст. Новаковића. Срп. Књиж. Гласник 1903 1 Август, 544 и М. Вукићевић. Исто. 1261 — 262.)