Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

[ЛАВА ПМ 47

да ће тражити одобрење за то, чим молба буде поднета султану. У исто време рекао му је, да је молбу прочитао великом везиру и да ће један њен део бити примљен, али да ће други, који се односи на независност Срба од београдског паше, бити одбијен.

Међутим, турски министар је брзо заборавио на своје обећање. Италински је знао да му он неће дати тражени препис молбе, али није имао другог начина да почне разговор о српској ствари. Он није смео признати да му је садржина српске молбе позната а није могао отворено додирнути српско питање, пошто је још био заузет преговорима за обнву руско турског савеза, од 1799 год. Шта више, он је баш тада тражио од турске владе да руске трупе уђу у Влашку и да је бране од напада одметнутих паша из Видина и Рушчука а тако исто и у Републику Седам Острва, ради заштите јадранске обале од Француза. |

У немогућности да сам ради а да не изазове неповерење Турака, он је за то употребио капетана Чардаклију. Препоручио му је, пре свега, да брижљиво крије односе између Срба и Русије и да турској влади стави на знање да су Срби довољно јаки да се одупру трупама, које би она могла послати против њих. Наредио му је да изјави да ће Србе, ако уређење нихове ствари буде поверено каквом паши, само раздражити та мера и саветовао му је да, у случају ако им таква понуда буде учињена, тражи од српских старешина да је они одлучно одбију.') ()

Али, српски депутати нису били на висини свога задатка. Неспокојни због оклевања турске владе, они су се уплашили кад су сазнали да су руменлиски везир и нишки паша пошли против Срба и да су већ многе српске породице пребегле у Аустрију. Осем тога они се нису ни слагали међу собом. Чардаклија није имао поверења у Живковићу и тражио је од Италлинског да га врати. Он је налазио да он треба да иде и с тога да народне старешине извести о раду депутације и о ономе шта се спрема устаницима. ·" Руски посланик је сматрао да то не треба учинити без знања турске владе и упутио је Чардаклију да, преко главног владиног тумача, тражи одобрење од министра унутрашњих дела. Влада је дала пристанак на то, -тек пошто јој је речено да један од депутата треба да иде да објасни устаницима зашто се Хафиз паша шаље у Србију. Живковићу је поверено једно писмо цариградског патријарха за београдског митронолита. Патријарх је јављао устаницима да је" султан, поводом њихове молбе, заповедио да се извиди све на шта су се жалили и да је наредио Хафис Паши да учини крај неправдама које се чине народу. Осем тога, саветовао им је да буду мирни и покорни и ставио-им-је-на-знање-да-ће-их —-ако и даље буду остали под оружјем — цар казнити физички а Бог духовно.) Осем тога, кнез Калимаки, главни тумач владин саветовао му је да поради

1) Извештај Италинског кнезу Чарториском, од 15 јула 1805. (Исто стр. 547.). Ут 4

и | прсно цариградског патријарха без датума. (М. Вукићевић.