Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ГЛАВА 1У 55 рускога цара и њихово пуномоћство, дато им је обећање да ће те хартије бити послане у Петроград и препоручено им-је-да се врате кући. Павије

Бојећи се да та молба неће бити достављена цару депутати су му тада нациваши-Нову молбу. Њом су га молили да пошље устаницима: ЈУ) милијон рубаља за набавку оружја, муниције, артилерије и других потребних ствари“ 2) оружје за 50,000 људи и 100—200 топова с вештим топџијама и-3ј) неколико пукова редовне војске, која би могла доћи преко Влашке или с Крфа, преко -"Црне-Роре. , Уверавали су га да би им та помоћ привукла многе добровољце из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Далмације и Албаније, тако да би убрзо дошли до 200,000 војника и да би Срби желели видети на челу те војске његовог брата, великог кнеза Константина Павловића. „Кад може Бонапарта _-писати су бни цару = против сваке правде, газећи права и законе свих европских народа, свога брата послати да покори сву Италију и да плени напуљску и сиракуску државу на очи целе Европе, зашто не би могао и велики Господар руски, који је, по највишем Богом даном положају своме, велики представник свих православних и словенских народа на земљиг И не само што на то има свето право, но се усуђујемо рећи и Богом дану дужност има спасти велики део рода свога, који данас невино страда борећи се за ослобођење и њега за милост моли. "!)

Пошто су ту молбу предали руском посланику у Бечу да је пошаље у Петроград, депутати су се вратили у Србију.

ту М. Вукићевић — Исто. 325—6.

џ