Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

– 4 У

78

~ у

ај ГЛАВА ПЕТА. [.

Објава _ „светог га Србима== Припреме туре Нове руске представке у корист Срба. Руска нота, од 31 марта 1842 Посредовање Аустрије код султана. еуспех руско-аустријског заузимања. Покушај турске владе да осујгти посредовање Француске (Маја 1806).

Кад се у Цариграду сазнало како су Срби дочекали Хафис пашу код Иванковца, тамо је завладало највеће незадовољство.

Бојећи се да се устанички покрет даље не прошири, султан је наредио да се од хришћана из крајева, суседних Београдском Пашалуку покупи оружје. Шта више, Шеикгул- Ислам!) издао је једну наредбу (фетву) којом је прогласио Србе за непријатеље муслимана. На основу те АРА султан је објавио свети рат

смеустаницима. У Новембру 1805 ахиу скадарски био

је наименован за главног каната трупа, с неограниченом влашћу да угуши устанак и да умири земљу.2а) Затим су наређене велике припреме за рат у пролеће.

Руска влада добила је о томе извештај из Молдавије и из Београдског Пашалука, Босне и других суседних покрајина. Са свих страна јављано је да се те припреме врше у циљу истребљења српске расе. Што се тиче молбе српских старешина цару Александру, од 12 децембра 1805, њу је тада руској влади предао нови аустриски представник у Петрограду.з)

Тадање прилике сматране су у Русији као критичне. Уговор с Турском, од 1799 и акт, од 1802 о Влашкој и Молдавији, били су баш тада обновљени.“). Али, последице француске победе код Аустерлица и Пожунског Уговора још су се осећале. Аустрија је била понижена и престиж Русије знатно је био ослабљен, док је утицај Француске растао, нарочито у Турској, Осем тога, француске трупе су ускоро имале да поседну Далмапију и да се утврде на граници Турске Царевине. Турска је, дакле, имала да падне под још непосреднији утицај Француске и руској надмоћности у Турској запретила је опасност.

1) Министар вере. 2) Баласчев. Исто. стр. 6. 3) Чарториски Италинском, 15 фебруара 1806. (Голубица У 142—145)

4) Фр. отправник послова у Цариграду министру, 8 нивоза, год ХТУ (АМ.ИД. у Паризу. Турска Пол. преписка св. 210. л. 462.).