Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

62 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

на јужној граници, ако предходно не буду потукли босанску гојску а немајући снаге да тај задатак сами изврше, устаници су понова помислили на Црногорце. Услед тога Карађорђе је и не чекајући одговор на своје раније писмо, упутио ново писмо владици и тражио од њега помоћи. „„У име свете вере — писао му је Карађорђе — у име народности и крви услед којих се зовемо браћом и која нас у ствари чини браћом, — рекли“ њемо вас евим жаром наше душе вас и преко вас сву нашу храбру и врлу браћу из Црне Горе, Далмације и Херцеговине да обновите стварни савез који је сједињавао ваше очеве и наше претке у временима њихове славе, т. ј. да с нама вежете оружано братство и савез за одбрану и напад. Ви имате свети Чин, право и дужност по закону Божијем, грађанском и политичком, да ступите у тај савез пред Богом, пред људима и целом Европом. 'Чинећи то ви ћете испунити праву дужност Србина, човека и владаоца и ви ћете чврсто придобити за себе у најважнијем тренутку ваш народ, чија вам захвалност може увек бити

од велике користи. Пружајући нам помоћ У нашој невољи поотив савезника Гушанац Алије, одметника од султана, који су целу Босну затровали и који су се побунили против султанове власти, ви ћете добити, без сумње, право на захвалност Васоке Порте помажући нас вашим оружјем, ви ћете учинити оно што свет тако јавно каже да сте учинили. Ми не говоримо шта ћете учинити за добро српскога потомства, ако нам похитате у помоћ. !)

Док су устаници, очекивајући одговор од владике, удвојеном снагом радили да допуне своје припреме, турске трупе појазиле су се понова на обалама Дрине. Та војска била је много јача од ранијих. Она је устанике ставила у већу опасност него икада.

У том тренутку један руски официр стигао је у главни логор српске војске, код Београда. То је био одговор генерала Михелсона на ону молбу, од 18 марта, коју је руски командант, из особитих разлога, примио са задовољством. Услед уласка Француза у Далмацију, Русија је била принуђена да држи велику војску на западној граници, тако да је команданту дунавске војске могла оставити свега 30,000 људи за евентуалну одбрану Турске. Генерал Михелсон сматрао је да његове трупе треда појачати. Знајући из историје ранијих рускотурских ратова да су његови претходници лако скупљали добровољце међу балканским хришћанима и да су'ти добровољци дали руској „војсци корисне извиђаче, он се одлучио да и он ју ини такав покушај. Чим је за то добио одобрење, одредио

—===

| к а | ЈУ пр ук Илију -Новокреш енова да оде у Србију и да на Маицу места испита расположење устаника према Русији и да

Је сазна колико утицаја имају тамо Французи.

1) Карађорђе Петру 1, 10 јуна 1806. (Л. Арсенијевић-Баталака. Историја српског устанка 1. 255—6.).