Fabrike radnicima

23

нике само у томе што у Совјетском Савезу нема беспослице ито јс све. Према томе, руководиоци Совјетског Савеза нису ни до данас нзвршили један од најкарактеристичнијих аката за једну соцнјалистичку земљу, као што је давање фабрика и друтих привредних предузећа из државних руку у руке радкнка ради управљања. Пошто руководиоци СССР сматрају државну својину као највиши облик друштвене својине, онда то недавање средстава за производњу у руке радника на управљање произилази вјероватно баш из тог схватања о државној својини. Осим тога, то |е потпуно у складу с јачањем њихове државне машине. То је чињеннца у коју се такође може свако увјерити, ако желн да упозна истину.

Морам да нагласим да ми, кад говоримо о 31 години откако је извршена Револуција, не узимамо као главни елеменат за критику Совјетског Савеза само спорост економског развитка, спорост стварања материјалних услова за социјализам. Не, јер узимати то као главно. а не узимати у обзир све Факторе који условљавају спорији или бржи развитак било би неправилно и неправедно. Прво, ми знамо да су класици' марксизма полазили од претпоставке да' неминовност друштвеног ореображаја, то јест социјализам, долази у вријеме кад су производне снаге развшене до високог степена, кад су индустш[а, електрификација и друго на тако високом ступњу да нужно захтијевају њихов прелазак у друп(твену овојину. Ми знамо и то да |е совјетска власт наслиједила једну од ,индустриlски најзаосталијих земаља и да је према томе јасно да је тамо било потребно стваоање мнтеријалних услова за социшлизам, који већ постоје у високо разви!еним капиталистичким земљама, а што се не може постићп